Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Хиландарски светитељи    
 
 
  

Хиландарски Светитељи

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

На једном месту је Свети Сава написао да не гради Хиландар себе ради, већ због свога народа, јер где ће се свештенство боље обучити него на Светој Гори и одакле ће лепше догму у Србију пренети него са Свете горе. Подигнут као образовни центар, Хиландар и данас пројектује дубоку преданост молитви и зрачи моћне енергије, како су и замисли његови градитељи, Стефан Немања и син му Сава, српски светитељи.

Не чува се у Хиландару само материјално благо, његове ризнице су и објекти, историја и архитектура, петнаест његових светитеља, више стотина игумана српских манастира који су тамо образовани, неколико митрополита, три патријарха за које знамо и ко зна колико владика. Ризнице су молитвена атмосфера, све што је тамо написано и урађено, ради Хиландара и ради нас, јер је то мисија овог манастира.

На једној иконици у испосници Светог Саве представљено је седам хиландарских светитеља али је број монаха који су светошћу свог живота духовно засветлели у Хиландару знатно већи. Пре свих ту су Свети Симеон Мироточиви, и Свети Сава I потоњи Архиепископ, следи Свети Сава II, Свети Јоаникије II, Свети Јевстатије I, Свети Сава III, Свети Никодим I и Свети Данило I. Осим Светог Саве I сви су били хиландарски игумани. Патријарси, Свети Јефрем и Свети Макарије, Преподобни Сисој Синаид, Никодим Тисмански, Рафаило Банатски и преподобно мученици Кирил, Дамаскин Габровски и Онуфрије Хиландарски. Сабор хиландарских светитеља празнује се од 1980. године сваког 13. јула по старом, односно 26. јула по новом календару.

Манастир Хиландар дао је и велики број епископа, архиепископа и патријарха, архијереја СПЦ. Отац Доситеј наглашава да је од дванаест архиепископа српских десет било са Хиландара.

 

О Хиландарским старцима и светитељима, Душан Миловановић

 

 

Хиландарци- архијереји Српске православне цркве

 

...Била је то традиција започета овде и дуго, вековима негована: да Хиландарско братство буде колевка челника Српск православне цркве.

Из те колевке добили смо свог првог архијереја. Одавде је оснивач првог Хиландарског братства, сада већ архиманрит Сава Немањић, кренуо у Никеју и успео да оствари своју намеру-подржаван од свог брата краља Стефана, да од Васељенског патријарха уз сагласност цара издејствује аутокефалност Православне цркве у Србији. Тако је у присуству цара Теодора I Ласкариса патријарх Манојло I Сарантин Харитопулос хиротонисао Саву за архиепископа 1219.год. у цркви Свете Софије у Никеји.

Хиландарски монах Сава био је тада први и једини архијереј наше Цркве. Он ће бити тај који ће као архиепископ Сава I одабрати и хиротонисати прве епископе аутокефалне Српске православне цркве, послати их у свих 9 новооснованих епархија да шире и учвршћују православље. У десетој епархији Жичкој-архиепископ је био истровемено и на челу епископије...

Зна се да су већина хиротонисаних епископа 1220.год. у Жичи, били из редова Хиландараца. И то ће бити традиција; Хиландарски монаси биће често позивани да украсе архиепископски и патријаршијски трон...

Није то било случајно. Светогорско монаштво је била велика школа узорног монашког живота и ообразовања који су овладали многим знањима тадашње византијске учености и културе. А уз све то: чврсте у свом монашком завету, богоразумне, богобојажљиве и часне црнорисце, одушевљене православце.

Тако је после Саве I од 1219 до 1233. год. трећи по реду српски епископ био опет Хиландарац Сава II, братанац Саве I, син краља Стефана Првовенчаног-Предислав 1263-1271.год...

Следећи Хиландарац архиепископ је Јоаникије I 1272-1276.год. ученик Саве II који је био игуман Хиландара до 1260.год. потом игуман Студенице до 1272.год. са чијег места је хиротонисан за српског архиепископа. Потом архиепископ српски поново постаје Хиландарац Jевстатије I од 1279-1286.год. који је био игуман Хиландара од 1262 до 1265.год.

Потом ће 4 Хиландарца заредом, доћи на чело СПЦ. Први од њих Јевстатије II од 1292 до 1309.год.који ће у време краља Милутина проширити архиепископију на  нових епископијама од Скопља до Браничева , мачве и Београда. Њега је наследио Сава III од 1309 до 1316.год. Њега наслеђује Никодим I од 1317 до 1324.год. Био је хиландарски игуман 1313 до 1316.год. који је и крунисао краља Стефана за српсог краља. Никодима наслеђује Данило II, од 1324 до 1337.год. један од најзначајних на престолу Светог Саве. Дворанин краља Милутина. Био је игуман Хиландара од 1306.год. који је одбранио више пута Хиландар од каталанских разбојника 1307-1309.год. Крунисао је краља Душана 1331.год. Био је мудри саветник 3 српска краља: Милутина, Стефана Дечанског и Душана и за њих је обављао важне државне, политичке и дипломатске послове. Градио Бањску и Дечане. Творац више српских средњевековних књижевних дела...

Након 1346.год долази време патријаршије СПЦ. Наш први патријарх је био Сава IV 1354 до 1375.год. Хиландарац изабран за патријарха СПЦ у Серезу, до тада је био игуман Хиландара... Дочекаће, уз кнеза Лазара 1375.год. до измирења између Цариградске Васељенске патријаршије и СПЦ, до скидања анатеме са српског владара и патријарха и признања каноничности српске патријаршије. Његов наследник Јефрем, био је после скидања анатеме први легализовани српски патријарх, који је изабран без противљења Васељенске патријаршије. Био је свертогорски монах и сабрат Хиландара 1375 до 1379.год и од 1389 до 1390.год. оба пута је подносио оставку повлачећи се у своју пећинску испосницу...

Наредни Хиландарац изабран за патријарха СПЦ је био макарије соколовић 1557 до 1571.год...

 

Хиландар. Хиландарци-архијереји СПЦ. година 1990. број 31

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev