|
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
Везе тадашњег Бечкерека и манастира Хиландар су током турске владавине биле многоструке. Знамо да је бечкеречки епископ Михаило боравио на Светој гори па можемо претпоставити да је посећивао и најзначајнији српски манастир Хиландар. Други значајан податак је да је манастир у непосредној близини Бечкерека имао свој метох. Он се звао Бакебош (Бакебуш) и налазио се код села Араче у бечкеречком кадилуку. Могуће је да је управо овај метох разлог боравка Рафаила Хиландарца у Бечкереку. Из Темишварског протокола писаног 1758. године сазнајемо да се источно од тадашње цркве у Граднулици налазио дом од непечене цигле са две келије под једноводним кровом, који су саградили хиландарски монаси. При цркви се, као и данас, налазила капела јеромонаха Рафаила.
Боравак јеромонаха Рафаила у Граднулици је до данас остао недовољно проучен и објашњен. Досадашња проучавања су се ослањала на запис са иконе која нам казује да је хиландарски монах Рафаило био пореклом Србин и да је био свештено-инок илити монах пустињак са могућношћу држања службе. На икони даље пише да је путовао у Банат где се и упокојио. За крај се истичу његове чудотворне мошти. Икона (највероватније из XВИИИ века) на којој је натпис и сама представља Светог Рафаила, што значи да је он још тада за хиландарске монахе био светац. Коликог је значаја имао Свети Рафаило на хиландарску братију указује нам и место на коме се налазила икона када ју је архимадрит Нићифор Дучић видео 1882. године приликом боравка у Хиландару. Она је била смештена на најсветије место у храму хиландарском, олтару. Хиландар је одиграо кључну улогу у ширењу култова српских светитеља, како оснивача Хиландара (најстарија икона Светог Саве и Симеона потиче из Хиландара), тако и других личности као што су Цар Лазар, Милош Обилић, а како се чини и Светог Рафаила. Тиме можемо објаснити и боравак хиландарских монаха у Граднулици почетком XВИИИ века када подижу капелу Светом Рафаилу и граде келије како би се будући ходочасници могли сместити. Трагајући по документима и рукописима хиландарским везаним за Светог Рафаила нашао сам два помена који се могу довести скоро у директну везу са овим светим монахом. На корици једног рукописа који се чува у Хиландару постоји запис грешног Рафаила који предвиђа своју скору смрт у Крајини Темишварској (назив Банат улази у употребу почетком XВИИИ века). Натпис је оквирно датиран у XВИИ век. Други могући помен налазимо у једном документу где се спомиње хиландарски монах Рафаило Зотовић који са својом братијом тражи дозволу за прикупљање прилога по земљама цара Леополда 1688. године. Тих година је турски султан увео велики ратни порез који је посебно био неподношљив за манастире (четири златника по монаху).
Село Јабучје код Крагујевца
Хиландарски метоси у Пироту
Пирот је имао два хиландарска метоха, у дворишту Пазарске цркве и у близини данашње зелене пијаце. Само постојање метоха у Пироту говори о везама Пирота и Хиландара, као извора националне свести, које су остале до данас. Пирот због великог броја цркава и манастира зову и "Мали Јерусалим".
писмо Хиландараца за враћање пиротских метоха
У том писму са Хиландара се моле Пироћанци да се врати одузети хиландарски метох у Пазарској цркви у коме је требало да буде школа. Писмо је најстарији оригинални документ који чува Архив.
- Хиландарско писмо Пироћанцима од 25. новембра 1842. године написано је на хартији. Захвата једну страницу полутабака, а друга половина служи као омот писма пресавијен као коверат и запечаћен црвеним воском. На омоту је дугачка адреса са додатком „на обштеје прочитаније – у град Пирот“, односно да се писмо званично прочита грађанима Пирота. Садржај писма односи се на убеђивање грађана Пирота да се врати одузети метох близу Старе цркве. Претпоставља се да је метох одузет за школу. Рукопис је читак, оскудева са знацима интерпункције, а има и скраћеница. Слова су ћирилична штампана, а језик црквенословенски са примесама рускословенског. Употребљавају се турцизми и грцизми. Стил писма је по угледу на црквене списе замршен, високопаран, али само на почетку.
извор: Блиц
|
м7
