Црква Светог Великомученик Димитрија Солунског

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Црква Светог Димитрија Солунског се налази на 3 нивоу

При улази у овај свети храм налази се његова тапија: натпис с основним подацима о његовом настанку. Према овом документу, ова црква и околне монашке келије подигнути су у време проигумана Данила 1652/1779.године, трошком групе ктитора из села Копривштице у Бугарској. Дародавци се помињу именом са предзнаком „поп“ и „хаџи“... Црква је мала грађевина правоугаоне основе, са олтаром и нешто већим наосом, испред којег је узана просторија, са једне стране отворена, која замењује припрату. Овај храм нема куполу пошто се изнад ње налази параклис Светог Саве Србског.

---

Параклис светог Димитрија, тачно испод параклиса Светог Саве српског, саграђен је по истој замисли простора. разлика је у намени њених делова.Цркву чине средњи и источни травеј. На западној страни је ходник, из кога се улази у храм, а западно од ходникасу две стамбене просторије, келиј по намени. У горњој конструкцији на месту купол је крстасти свод. У олтарском простору положај и величина никша у источном зиду исти су као у параклису Светог Саве. Источни зид је, по зидању у камену и опеци, у традицији послевизантијске архитектуре.

Унутрашње мере параклиса светог Димитрија: дужина 5,90 метара, ширина 4,20 метара, висина од пода до темена крстастог свода 3,62 метара.

---

Настојањем ктитора завршен је и живопис око 1780.године. Поред осликаних стојећих фигура појединих светаца, приказни су и велики празници, као и циклус из живота Пресвете Богородице. А на јужном зиду храма, споља, насликан је и циклус његовог патрона (Светог Димитрија), у петнаест сцена, међу којима је најзначајнија: Чуда Светог Димитрија. Стручњаци сматрају да су се сликари држали традиционалног начина сликања и да су много бољи као сликари појединих ликова него композиција.

Параклис Светог Димитрија из 1779.год.

Зидне слике су эавршене 1779. године настојањем истих ктитора. У олтару и наосу прикаэују се уобичајене личности и сцене (стојеће фигуре, Велики праэници, скраћени циклус о животу Богородице). Запажа се да се међу најугледнијим светитељима живопишу и новомученици св. Георгије Кратовац Нови и св. Никола Нови. Исто тако, у олтару, у ниши проскомидије, представљени су и српски светитељи Сава и Арсеније. Далеко су эанимљивије фреске у предворју цркве. Ту је, уэ појединачне светитељске фигуре, прикаэан и сасвим редак циклус стварања света у тринаест компоэиција, по првим поглављима књиге Постања. На јужном эиду храма споља насликан је и циклус патрона храма. Врло исцрпно, у петнаест сцена, описује се живот и, посебно, чуда св. Димитрија.

Сликари се чврсто држе традиционалног начина сликања и одступања су ретка. ападни утицај се огледа по Богородици која клечи пред сином у рођењу или у војнику на коњу који пробада христа на крсту. Сликари много успешније представљају појединачне ликове него композиције. На сценама су неуверљиво приказанипокрети личности, пропорције су неуједначене, а композициона решења упрошћена. фреске овог малог храма верно одражавају кризу стваралачких моћи која је захватила сликарство у византијским традицијама на балкану крајем 18.века.

На иконостасу су приказани Свети Јован претеча, Христос, Богородица, Свети Димитрије са Светим нестором и Светим Лупом, и на крају пророк Данило у пећини. У вишим деловима иконостаса су Деизис и сликани крст. Иконе су настале у исто време када и зидне слике и од руку истих мајстора.

(хђ-86), (кк), (сп-102), +хиландарски зборник 3,