Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Грађевине Утврђења унутар манастира Бели конак
 
 
  

Бели конак, конак из 1589 год.

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

 

Бели конак (светлопис из 1998 год.)

 

Бели Конак је најстарији конак, тј. здање са оригиналним изгледом од свог настанка до 2004.године када је страдао у пожаруу, али је након обнове 2018.год. у већемм делу враћен његов стари изглед са мањим изменама. Он је најстарији конак на Светој Гори који је био у функцији до 2004.год. и од 2018.год. када су у обновљеној згради поново усељене келије. Плоча са уписаном годином изградње 1597/1598. је узидана изнад приземља, са дворишне стране конака. Ове године означавају завршетак градње приземља и два спрата, остала два спрата се дограђују касније. Бели  конак се простире од старог пирга Светог Николе тј.параклиса Светог Николе на северу и простире се ка југу до пирга Светог Саве. Његово приземље је грађено као стаја и ммазгара. Постоји очигледна разлика у градњи прва два и последња два спрата. Прва два спрата су грађена у време општежића, а последња два спрата у време особеножића у току 19.века. максималан број келија за цео конак је био 26. На месту Белог конака од 11. до 16 века постојале су мале помоћне и аргатске куће као и лакоси-полуукопане земунице у којима се чувала храна. Иначе скоро цео Бели конак је изграђен на стени.  

У  северном делу конака на  четвртом спрату у 17.веку је изграђена црква 40 Севастијских мученика, а њен ктитор је био проигуман Василије.  То је обављено на тај начин што су у источном зиду усечене две нише, већа као олтарска апсида, и што је у овој правоугаоној просторији постављена олтарска преграда. На њој су три иконе (Богородице са Христом и два анђела, Деизис и Страдање севастијских мученика) из прве половине XVII века. Оне су дело неког искусног грчког мајстора, али без веће оригиналности и снаге. Нешто је надахнутији био иконописац који је насликао царске двери. На њима је натпис из 1622/1623, који указује на проигумана Василија као ктитора. Живописа у црквици нема, изузев што је у апсиди очуван монохромни лик Богородице са Христом, сликан окером. Над улазом је у ниши у XVII веку насликан св. Никола, што упyћује да је овај мали храм у неком времену био посвећен овом светитељу. 

Бели Конак је  тешко настрадао  у пожару 2004.године. Остали су само зидови, лукови и потпорни стубови у висини до другог спрата. Цели параклис 40 Севастијских мученика је нестао у пожару.  Данас се овај конак обнавља.  Токоммм 2018.год. обнова овог конака је скоро у потпуности завршена. Монашке келијје суу усељене. Основа, структура, величина, број и распоред келија је исти онакав какав је о био пре пожара, док је спољни изглед конака у мањој мери измењен и прилагођен данашњим потребана и стилу.

       

 

Бели конак (светлопис из 2000.год.)

 

 

Бели конак после пожара из 2004 год. (светлопис из 2014.год.)

 

Бели конак нако обнове (светлопис из 2018.год.)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2019 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev