Гробљанска црква

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Из времена краља Милутина је и трећа важна култна грађевина у Хиландару, гробљанска црква, сада посвећена Благовештењу, а некада, по свој прилици, апостолима Петру и Павлу. Налази се на неких сто метара испред главног улаза у манастир. И она је претрпела измене 1762. и 1868. године. Њену старост могућно је одредити једино на основу особина њеног типа, начина грађења и стила сачуваних фресака - што је везује за доба обнове Хиландара под краљем Милутином. Подељена је на два спрата: у доњем делу је крипта или костурница, у горњем храму. Доле се, у посебним јамама, чувају кости умрлих монаха, а у по пет ниша, изграђених уз подужне зидове, постављене су полице у које су смештене лобање покојника. Такав начин полагања костију вајкадашњи је на Светој Гори. У горњем делу грађевине налази се једнобродна црква строделним олтарским простором и припратом.

У олтару је полукружна апсида, споља тространа, а у проскомидији и ђаконикону по једна полукружна ниша, споља невидљиве. Наос и припрата били су покривени двосливним кровом, док су, као и сада, над олтаром полуобличасти свод а над ђакониконом и проскомидијом крстасти. Доњи део грађевине био је изидан ломљеним каменом, горњи - на јужној, источној и западној страни - каменим квадерима и опеком. Јужна страна, окренута према манастиру, била је посебно истакнута помоћу четири степенасто увучена прислоњена лука, изведена у опеци. Испод лукова су три полукружно завршена прозора и једна врата.

Припрата је отворена: на западној страни је улаз, а на јужној велика бифора која је, некада, у доњем делу морала имати две преградне и, можда, скулптуром украшене плоче. Одавно је уклоњен стари дрвени трем који је обухватао део јужне и целу западну страну цркве. Почивао је на ступцима и пиластрима. Преко њега се улазило у наос и припрату.

Хиландарска гробљанска црква саграђена је према типу храмова на спрат, који су у источном хришћанству, у Византији и на Западу, коришћени за сахрањивање. Најстарији сачувани храмови су на Истоку - у Цариграду су из средњег византијског доба, а у Србији и Бугарској настајали су између XII и XIV века. По начину зидања гробљанска црква везана је за архитектуру из времена Палеолога. Њена улога у животу манастира је велика јер се у њој врши служба повезана са култом мртвих. Због тога је, после главног храма и трпезарије, по величини трећа култна грађевина у манастиру Хиландару.

костурница

Посебну бригу посветио је краљ Милутин манастирским утврђењима. Било је то време честих напада гусара на манастире, који су се завршавали пљачком и насиљем. Опасност је претила и од одметнутих и незадовољних чета Каталанаца, којима је било тешко стати на пут. И сам Хиландар доживљавао је, баш тада, дуге опсаде, при чему су долазиле до изражаја храброст калуђера и чврстина зидина. Преживео их је без тежих последица захваљујући, између осталог, и доброј организацији под руководством игумана Данила, потоњег архиепископа. Тешко је данас поуздано утврдити шта је све новцем краља Милутина учињено за учвршћење манастира. Изгледа несумњиво да је за трећину висине дограђен пирг Светог Саве, главна одбрамбена кула манастира.

Над Савиним пиргом, који је био изграђен од ломљеног камена, постоји део изидан притесаним каменом и опеком, као и све Милутинове грађевине. На том делу су изведене велике конзоле на којима почивају ступци или пиластри, повезани луковима. Проширење највишег дела пирга омогућавало је, као и машикули, успешнију одбрану. Вероватно јe тада била изграђена и прва капела на врх пирга.

(дб 78-80)