Блага Свете Горе

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

Настала у крилу некадашње Византије, наследнице Источног римског царства, Света Гора је последњи живи остатак те хиљадугодишње цивилизације која је снагом своје владарске идеологије, филозофских идеја, верских и културних образаца утицала на читав тадашњи свет, a посебно на православне народе (Русе, Бугаре, Србе, Румуне, Грузијце), који и данас црпе снагу са тог живоносног источника.

Она је „место где се чува највећа збирка хришћанске уметности на свету, а када је реч само о сликарству највећа збирка уопште“ (Христу, 2009:337).

Највеће благо Свете Горе јесу монаси, носиоци монаштва, носиоци Господње речи за овај свет. О монасима и монаштву погледајте овде.

На основу многих студија и тврдњи великих историчара, историчара уметности, кустоса музеја, Света Гора је и данас највећи музеј на свету, место које је живо и које се проказује кроз своје деловање и постојање. Монаси Свету Гору виде другачије, то је Перивој Пресвете Богородице и место духовног узношења, место где се и данас живи и доживљава.

Много је реликвија, блага и рукописа светогорског. Многа блага и реликвије поседује и њима се поноси Света Гора.  Али много је блага и реликвија светогорског које се данас чува широм света, по мизејима, ризницама, библиотекама градова Европе, Азије, Америке, где је доспело захваљујући отимању, пљачкама, преварама, на име залога и гаранција. Ово благо иако данас није на тлу Свете Горе, оно је правно, суштинско и једино истинско светогорско, без обзира ко шта причао о њему. И поред пљачкања, отимања и пустошења која је ово место претрпело кроз историју. Многа су блага сачувана. Јединствене у свету се данас реликвије чувају у посебним просторима и излажу се са великом благочестивошћу само у посебним приликама. Ово благо је увек било циљ разних освајача и разбојника, јер Света Гора није никада имала локалну самоодбрану, ни у време Византије нити у време Турака. Због бурне историје и богатог искуства монаси су били приморани да све реликвије и остало благо чувају у кивотима и врећама, да би уз помоћ Сердара и Сејменида, који су били нека врста чувара, могли да их сакрију у посебна скровишта, куле, пећине, подруме, шуме и сл.

Мошти светитеља и кивоти са моштима, крстови направљени од делића Часног Крста, кивоти у којима се чувају крстови, плаштанице и иконе, свети путири и јеванђеља, архијерејски жезли, свете одежде, минијатуре, мозаици, књиге, инкунабуле, хрисовуље, типици, житија су само нека од светогорских блага. Многа блага су велике драгоцености због своје уметничке вредности, технике у којој су рађена и због свог историјског значаја. У манастирским архивама и ризницама се чувају стари списи, посебно они који су везани за оснивање и посвете, повеље, типици, хрисовуље, инкунабуле, печати, крстови, писма, фирмани и друга блага. Ови списи повезују и расветљавају многе историјске догађаје, историјске личности, духовна дешавања, успоне и падове православља, истине и неистине.

Нека од многобројног светогорског блага су у: манастиру Велика Лавра се чува одора и царска круна цара Никифора Фокаса, комадић часног крста, бисерима украшено Јеванђеље и још 2 јеванђеља тежине 15 и 22 оке тј. 19 и 28 килограма, крст и жезал оснивача Атанасија атонског, одежде, мошти, иконе, крстови, амајлије, митре, сасуди и друге реликвије. У свим другим манастирима постоје на стотине других реликвија, књига, списа, фресака, икона, царских и владарских поклона као што су: Богородичин појас од камиље длаке у манастиру Ватопед, икона Богородице Свецарице, у манастиру Светог Павла се чувају дарови Светих Мудраца (смирна, златни листићи и куглице) које је Исус Христ добио на рођењу, у манастиру Ксиропотам се налази чаша царице Пулхерије, царске одоре, патријаршијске митре, епископски огртачи, комади сунђера и трске који су подругљиво дати Христу. Драго камење, царске заставе, велика звона (по величини друга највећа на свету,а по функцији су највећа на свету тежине 15000 килограма) су у манастиру Светог Пантелејмона. Затим мале иконе царице Теодоре, делови трновог венца са главе Христа, покров Исуса Христа, иконе у мозаику и на стотине других блага.

Светогорске цркве, како главне тако и оне мање, углавном су украшене фрескама, а сваки манастир или скит поседује бар једно сликарско дело изузетне уметничке вредности. Најстарији сликарски споменици (иконе, мозаици) потичу из ХI века. Распоред живописа у главним црквама установљен је између XII и XIV века. Ликовне представе нижу се у појасевима од пода до кубета. Најстарији пример тог обрасца је живопис протатске цркве, који припада македонској школи, пониклој у Цариграду, а потом проширеној на читав православни свет (Србију, Бугарску, Русију). У ХVI веку делују мајстори критске школе – Теофан са сином Симеоном, Антоније и Зорзес, Крићани и рођењем, као и Франгос Кателанос. Наследио их је Дионисије из Фурне, који се противио „укрштању“ критских уметничких техника с македонским, залажући се за верност класичним иконографским канонима. У Хиландару у ХVII веку делује зограф Георгије Митрофановић.

На Светој Гори су ретка вајарска дела, а ако их и има искључиво су намењена декоративној сврси. Монахе је скулптура подсећала на идолопоклонство. Много већу пажњу су посвећивали формама примењене уметности о чему сведоче реликвијари, крстови, покрови, путири, окови јеванђеља и резбарених палица, уметност веза (завесе, плаштанице, митре, одежде, иконе). Неки примери ових радова су права ремек-дела.

Светогорске библиотеке су богате рукописима чији број превазилази 15000 и које су по садржини међу најзначајнијим теолошким збиркама света. Света Гора по богатству књижног фонда из средњег века долази одмах иза Ватикана. У манастирским архивима и библиотекама, које су по правилу смештене у одбрамбеним кулама или у посебно грађеним објектима, сачувано је обиље докумената, рукописа, старих штампаних књига непроцењиве историјске и естетске вредности. Манастири нарочито љубоморно чувају златопечатне ктиторске повеље, прве типике, правилнике који регулишу живот у манастирима (Атанасијево Завештање, Хиландарски типик Светога Саве, типик Радича Поступовића у Констамониту, нпр.) али и у читавој монашкој заједници, као што је Цимискијев Типик (звани „Трагос“, писан на јарећој кожи).

Међу атонским архивалијама, поред грчких, има много аката српских, влашко-молдавских, руских, грузијских и бугарских владара, као и докумената писаних на турском језику, значајних за проучавање прошлости византијског и поствизантијског друштва. Она говоре о практичном, овоземаљском животу монашке заједнице, док о њеној „светости и духовности“ сведоче предања, иконопис и рукописне збирке, у којима се чувају књиге световне, богослужбене и богословске садржине. Око хиљаду манускрипата су преписи дела античких писаца (песника, ретора, филозофа, историчара, научника). И поред свих губитака током векова, које су им наносили латини, каталонске компаније, пирати, пожари и несавесни посетиоци, европски колекционари и агенти страних владара (француских царева Луја ХIV, Луја ХV и министра Колбера, руског императора Алексеја, шпанског краља Карла V, нпр.), процењује се да на Светој Гори има више од петнаест хиљада рукописа, од којих су више од две хиљаде на пергаменту. Око 800 је украшено минијатурама, а потичу од ХI до ХIХ века.

Неки сматрају да се најстарији примерак Светог писма налази на Светој Гори као и иконе непроцењиве вредности. Манастири су фрескописани од стране највећих мајстора средњег века и многе фреске представљају права ремек дела Византијске уметности.

Институт за патристичке студије Цариградске патријаршије у солунском манастиру Влатадон снимио је и класификовао око пет хиљада минијатура (досад је издао неколико томова и доступне су јавности).

На Светој Гори је и највећа збирка словенских рукописних кодекса.

На Светој Гори су пронађени неки од најстаријих споменика словенске писмености: Маријинско јеванђеље (у некадашњем манастиру Ксилургу, данас скиту Богородица), Хиландарски листићи (у пиргу Светога Саве), Зографско јеванђеље (у Зографу).

Света Гора је данас најбоље очувани део Византије, некада највећег светског царства.

збирка делова Часног Крста у светогорским манастирима

Остваривање циљева пројекта "Дигитализације Светогорског блага" резултираће успостављањем Грчке, као једног од најважнијих управника и носилаца дигиталних православних културних залиха на свету, и то зато што је на Светој Гори сачуван велики део културног блага из целог света.

На Светој Гори (у целини) постоји:

-највећа колекција грчких рукописа на свету
-највећа колекција грчких (византијских и поствизантијских) докумената на свету
-највећа колекција икона на свету
-једна од највећих површина фрески на свету (100.000 м2)
-највећи обим историјских споменика у Грчкој
-највећа колекција предмета од метала и дрвореза у Грчкој
-највећа колекција гравура у Грчкој
-највећа збирка османских докумената ван Турске
-највећа збирка руских докумената ван Русије
-највећа збирка румунских докумената ван Румуније
-једна од најважнијих колекција црквених тканина православне цркве
-једна од најважнијих колекција древних грчких публикација у Грчкој (архетипови, палеотипи)
-највећа колекција керамике у Грчкој
-једна од највећих колекција старих фотографских плоча у Грчкој
-највећа колекција грчких рукописа на свету
Грчки рукописи: Света Гора Атонска 15.000, манастир АСвете Катарина Синај 3.500, Национална библиотека Париз 3.500, Ватикан 3.000.

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)