Бели конак, конак из 1589 год.

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Бели конак (светлопис из 1998 год.)

Бели Конак је најстарији конак, тј. здање са оригиналним изгледом од свог настанка до 2004.године када је страдао у пожаруу, али је након обнове 2018.год. у већемм делу враћен његов стари изглед са мањим изменама. Он је најстарији конак на Светој Гори који је био у функцији до 2004.год. и од 2018.год. када су у обновљеној згради поново усељене келије. Плоча са уписаном годином изградње 1597/1598. је узидана изнад приземља, са дворишне стране конака. Ове године означавају завршетак градње приземља и два спрата, остала два спрата се дограђују касније. Бели конак се простире од старог пирга Светог Николе тј.параклиса Светог Николе на северу и простире се ка југу до пирга Светог Саве. Његово приземље је грађено као стаја и ммазгара. Постоји очигледна разлика у градњи прва два и последња два спрата. Прва два спрата су грађена у време општежића, а последња два спрата у време особеножића у току 19.века. максималан број келија за цео конак је био 26. На месту Белог конака од 11. до 16 века постојале су мале помоћне и аргатске куће као и лакоси-полуукопане земунице у којима се чувала храна. Иначе скоро цео Бели конак је изграђен на стени.

У северном делу конака на четвртом спрату у 17.веку је изграђена црква 40 Севастијских мученика, а њен ктитор је био проигуман Василије. То је обављено на тај начин што су у источном зиду усечене две нише, већа као олтарска апсида, и што је у овој правоугаоној просторији постављена олтарска преграда. На њој су три иконе (Богородице са Христом и два анђела, Деизис и Страдање севастијских мученика) из прве половине XVII века. Оне су дело неког искусног грчког мајстора, али без веће оригиналности и снаге. Нешто је надахнутији био иконописац који је насликао царске двери. На њима је натпис из 1622/1623, који указује на проигумана Василија као ктитора. Живописа у црквици нема, изузев што је у апсиди очуван монохромни лик Богородице са Христом, сликан окером. Над улазом је у ниши у XVII веку насликан св. Никола, што упyћује да је овај мали храм у неком времену био посвећен овом светитељу.

Бели Конак је тешко настрадао у пожару 2004.године. Остали су само зидови, лукови и потпорни стубови у висини до другог спрата. Цели параклис 40 Севастијских мученика је нестао у пожару. Данас се овај конак обнавља. Токоммм 2018.год. обнова овог конака је скоро у потпуности завршена. Монашке келијје суу усељене. Основа, структура, величина, број и распоред келија је исти онакав какав је о био пре пожара, док је спољни изглед конака у мањој мери измењен и прилагођен данашњим потребана и стилу.