|
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
Једино што се може сигурно претпоставити јесте да су првобитне хиландарске књиге морале бити богослужбене, и то словенске и грчке. Историјске податке о књигама Хиландарске библиотеке (самог манастира, његових ћелија и пиргова), налазимо у Хиландарском (1199) и Карејском типику (1199) као и двема Милутиновим повељама из 1302. и 1313.године.
Из XII века, од докумената се у хиландарској библиотеци чувају, између осталих и:
Повеља, сигилиј цара Алексија Комнина Хиландару
копија Оснивачке повеље Стефана Немање
Хиландарски типик, Светог Саве
Карејски типик, Светог Саве 1199.година
У Оснивачкој повељи великог жупана Стефана Немање из 1198.год, књиге се не помињу. У оба типика посвећена је пажња статусу књига. Претпоставља се да је Сава саставио Хиландарски типик у другој половини 1199.год, превођењем и адаптацијом пролога типика цариградског манастира Богородице Евергетиде у коме је радо обитавао. Њиме се регулисао манастирски живот, и у њему се, у 21. глави регулише заштита црквених предмета и књига. Књиге се на сличан начин помињу и на самом крају Карејског типика.
О српској писмености ХII века у кратким цртама пише Ватрослав Јагић, а чији текстови се на неки начин могу повезати са Хиландаром.
|
12. века
