Богородица Одигитрија, Путеводитељица

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

English

Путоводитељица и Наставница

Сјајем класичног монументалног стила којим кроз векове просијавају фреске Сопоћана, зрачи и једна од најлепших српских икона из истог периода. То је Хиландарска Богородица Одигитрија,.Тип Богородице Одигитрије - Путоводитељице, Наставнице, веома је чест и омиљен, поред низа других типова, као што су, на пример, Богородица Елеуса (Умиљенија), Евергетида (Доброчинитељка), Епискепсис (Заштитница) и други.

Хиландарска Богородица Одигитрија је престона икона. Стајала је на иконостасу старе Немањине цркве на Светој Гори и представљала пандан икони Христа Пантократора, која је такође сачувана и изванредне је уметничке вредности.

Нестварна, блистава и златаста као пламен кандила обасјана кап уља, она плени јединственом лепотом и са правом се сматра једном од најлепших европских икона свих времена. 

Светлост којој извор није од овог света. Покрет главе Богородице и лака нагнутост према Христу - детету, пуни непоновљиве грације, изражавају истовремено и добровољно покоравање највишем принципу бивства и материнску нежност и благост. Озбиљност племенитог лика могла би се у тренутку разумети као наговештај туге која тек треба да дође, да нема дубоке мисаоности, достојанства и преданости који је издижу као испунитељку јединственог задатка због кога ће се звати блаженом међу нараштајима. Господственост лика подвучена је децентном лепотом у којој се, дешава чудо прожимања високих хеленистичких естетских идеала најодуховљенијег хришћанског израза вере. Руменило образа, које у ликовном смислу складно допуњује зеленкасте сенке, указује такође на господственост и дистингвираност - наиме, обичај да на лице стављају руменило владао је у то време само међу цариградским дамама са врха друштвене лествице. Правилне црте, које представљају савршенство духа, озарене су беличастим акцентима: управо тамо, где бисмо очекивали осенченост, наилазимо на њену негацију - светлину. Светлост која јој је извор није од овога света. Она је свепрожимајући, свепрозирући божански сјај, у чијем бескрају лебде и фигуре представљене на икони.

Одежда Богородице дата је у сјајним преливима смарагдне зелене боје, која симболизује животодајну снагу, као и наду за човечанство. Њен плашт, обрубљен златом, карактеристичне је мркољубичасте боје. Ова боја указује на високи ранг, углед и значај личности која је носи. (Познато је да су многе владарске династије Европе узимале тамнољубичасту за своју хералдичку боју. То је био случај и са српском властелом; посебна нијанса ове наше националне боје зове се рача. Лева рука Богородице, изванредно дугих и гипких прстију, указује на дете - Христа, које се налази на њеној десној руци. Христов детињи лик приказан је као смеђоок и смеђокос, што треба да укаже на његово семитско земаљско порекло. Његова раскошна одежда могла би се само условно описати као монохромна, једнобојна, то јест златнонаранџаста, с обзиром да на њој постоји богат преплет сјајних линија за које би се могло рећи да су одбљесци светлости која долази колико са ове, толико и са оне стране видљиве стварности, укрштајући се у фином ритму на опни која тај свет спаја и раздваја - на простору иконе.

Лице малог Христа је детиње благо и обло, али, осим ведрином, зрачи и озбиљношћу и мудрошћу. И као што је у дечјем Христовом лику наговештен Агнец и Спас, тако и неодмотан свитак који држи у руци подсећа на његову суштину као - Логоса- , речи и антиципира Либер мунди и Либер вите, Књигу света и живота коју, као Пантократор, држи у истој руци.

Читава композиција на икони је, мада сведена и једноставна, савршено уравнотежена. Благо, трансцендентно осветљење које артикулише племените облике, рафинован и сажет ликовни језик, а надасве склад свечане монументалности и густе атмосфере лирског, интимног набоја, чине ово ремек-дело тако јединственим и вредним.

Трагови огромних суза

Ту јединственост уочава савремени гледалац једнако лако као и, седам и по векова раније, савременици Светог Саве и он сам, који је, као што се зна, био велики поштовалац овога лика. (Ниједан његов боравак у Цариграду није могао да прође без посете манастиру Богородице Евергетиде, а том је лику посветио и Студеницу). Читаво полуострво Атос је посвећено Богородици, па се међу монасима и назива - Богородичин перивој.

Оштећења, која на слици постоје, налик на трагове неких огромних суза, али и сама златаста као и позадина, не само да јој не умањују лепоту, већ, чини се, за постисторичног гледаоца са краја XX века и сама бивају естетизована.

Icon of Holy Virgin- Hodegetria

Glow classical monumental style which through the centuries sieved frescoes Sopocani, radiates and one of the most beautiful Serbian icons from the same period. It is Hilandarska Virgin Hodegetria. For the Holy Virgin - Guideway, teachers, very common and popular addition to many other types, such as, for example, Madonna Eleusa (Tenderness), Evergetide (benefactor), Episkepsis (patron) and others .
Hilandarska Virgin Hodegetria's throne icon. She stood on the iconostasis Nemanja`s old church on Mount Athos and represented the counterpart of the icon of Christ Pantocrator, which is also preserved a remarkable artistic value.
Surreal, bright and golden as the flame of the lamp illuminated drop of oil, it attracts a unique beauty and it is considered one of Europe's most beautiful icons of all time.
The light source which is not of this world. The movement of the head of the Virgin and easy inclination towards Christ - child, full of unique Graces, expressing at the same time and voluntary obedience to the supreme principle of being and maternal tenderness and gentleness. The severity of noble character could be seen at the time as a hint of sadness that has yet to come, there is no deep thoughtfulness, dignity and dedication that is rising as single task for which they shall be called blessed among generations. Glories character underlined decent beauty which, is, wonder permeation high Hellenistic aesthetic ideals most  spiritual Christian expressions of faith. Rosy cheeks, which in artistic sense harmoniously complements the greenish shadows, also indicates of glory and  distinque - namely, a custom that placed on the face blush ruled at that time only between Constantinople ladies from the top of the social ladder. Even features, which represent the perfection of the spirit, are resplendent in a white accents: right where we would expect shade, we find its negation - brightness. The light that her source is not of this world. It is all-pervading,  divine splendor, whose vastness and floating figures presented on the icon.
Clothing Mother of God is given in brilliant hues of emerald green color, which symbolizes the life-giving force, and the hope for mankind. Her robe trimmed in gold, the characteristic is braon color. This color indicates a high rank, reputation and importance of the persons wearing them. (It is well known that many of the ruling dynasties of Europe took deep purple for your heraldic color. This was the case with the Serbian nobility, a special shade of our national colors called locks. The left hand of the Virgin, extremely long and flexible fingers, indicating the child - Christ , located on her right hand. Christ the baby's character is portrayed as a brown-eyed and brown-haired, which should indicate in its Semitic earthly origin. Its sumptuous clothes could only conditionally described as monochrome, monochromatic, that is goldorange color, given that in it there is a rich weave of bright lines for which it could be said that the flashes of light that comes as much from this, and so beyond the visible reality, crossing a fine rhythm on the membrane which the world connects and separates - in the area of ​​the icon.
The face of the infant Christ is childish and slightly oval, but other than serenity, radiates seriousness and wisdom. And as it is in the children's image of Christ foreshadowed Lamb and Rescue, and unrolled a scroll in the hand, reminiscent of its essence as - Logosa-, words and anticipates Liber Liber Mundi and soils, the book world, and life, as well as Pantocrator, held in the same hand.
The whole composition of the icon, though reduced and simple, perfectly balanced. Goods transcendent light that articulates noble forms, rafinovan and succinct visual language, and above all the harmony of solemn monumentality and dense atmosphere of lyrical, intimate charge, make this masterpiece so unique and worthwhile.

 
Traces of giant tears

 
There uniqueness noted contemporary viewer as easily as seven and a half centuries earlier, the contemporaries of St. Sava himself, who, as we know, was a great admirer of this character. (None of his stay in Constantinople could not pass without a visit to the monastery of Virgin Evergetide, and this is the form of dedicated and Studenica). The entire peninsula of Athos is dedicated to the Virgin Mary, and was among the monks and called - Virgin gardens.
The damage, which in the picture there, like some huge tracks of tears, but the very golden as the background, not only does not diminish her beauty, but, it seems, for postistoričnog viewer with the end of the twentieth century itself are aestheticized