Охајо

Хиландарска научна библиотека

Хиландарска научна библиотека и архивски центар за проучавање словенског средњовековља

О Светој Гори и Хиландарској научној библиотеци

Протојереј-Ставрофор др Матеја Матејић и хиландарски монах Петар

Хиландарска библиотека

Епитропи (управници) манастира Хиландара су били забринути за благо које чувају. Тамо су чести пожари, има и земљотреса, а у то време је и политичка ситуација била забрињавајућа. Председник грчке владе је био Пападопулос и, говорило се, постојала је намера да се од Свете Горе направи "туристичка атракција". Судбина атонских манастира и културног блага које су вековима чували била је забрињавајућа. Отуда су епитропи, сада већ упокојени отац Мојсије (Ђорић) и отац Никанор (Савић), замолили оца Митрофана, да замоли свог пријатеља прота Матеју Матејића дугогодишњег пријатеља и истомишљеник оца Митрофана, да га у њихово име упита да ли би прота дошао у Хиландар могао да организује снимање рукописа, повеља, икона и других знаменитости које се тамо чувају, за случај неке несреће да благо остане сачувано за наредна поколења, манастир, народ и државу. Иначе сада протојереј-ставрофор др Матеја Матејић познају многи Срби у Америци и широм света као свештеника, универзитетског професора, песника, приповедача, есејисту и преводиоца. У Америку је дошао 1956. Године. Био је дугогодишњи професор катедре за славистику на државном универзитету у Охају, где је и сада заслужни професор.

Државни универзитет Охајо, Колумбус, САД

Прота је прихватио идеју, коју је предочио професорима Универзитета у Охају и шефу катедре и уз помоћ и подршку од својих претпостављених на универзитету, свога надлежног епископа (блаженопочивши владика Сава Вуковић), неколико америчких научних установа и Српског народног савеза док му је председник био Божидар Стојановић (Боб Стоне) и у сардњи са својим сином Предрагом Матејићем створили су, 1970.године, Хиландарски научни пројекат и тзв. Хиландарску собу на универзитету. Касније пројекат добија ново име Хиландарска научна библиотека и архивски центар за проучавање словенског средњовековља. Прота Матеја је дошао у Хиландар и до 1975.године заједно са својим сином Предрагом Матејићем су урадили огроман подухват од великог значаја за манастир и српство. Њих двојица су снимили и микрофилмовали све рукописе у Хиландару, и известан број у још три светогорска манастира. То је огроман и веома значајан материјал који је сада на располагању научницима из целога света.

Хиландарска соба, универзитет Охајо

Тако да су данас у Хиландарској научној библиотеци доступне на микрофилмовима све повеље из хиландарске библиотеке, као и већи број старих штампаних књига. Сав тај материјал је снимљен од стране Хиландарског научног пројекта захваљујући предусретљивости и одобрењу хиландарских монаха и грчких црквених и световних власти.

Осим тога, снимљен је известан број рукописа у следећим светогорским манастирима: Иверон, Зограф, Свети Пантелејмон, и Велика Лавра. Касније су снимљени, или добијени микрофилмови славенских рукописа из Ватикана, манастира Свете Катарине на Синају, јерусалимске патријаршије, Ватикана, Болоње, Милана, Упсале (Шведска), Сент Андреја (Мађарска), манастир Рила (Бугарска), разних библиотека у Русији и многих других манастирских, универзитетских, градских и приватних библиотека. Све у свему у Хиландарској научној библиотеци се налазе микрофилмови славенских рукописа из 71 библиотеке у 20 разних земаља. Укупан број снимљених кадрова износи неколико милиона.

Тако да данас Хиландарска научна библиотека у Колумбусу је највеће хранилиште словенских рукописа на микрофилму у свету. Осим тога Хиландарска научна библиотека поседује стотинама дијапозитива на којима су снимци икона, фресака, зграда, црквених утвари, монаха и других објеката.

После одласка у пензију, на место за катедром дошао је његов син др Предраг Матејић.

Кроз Хиландарску научну библиотеку Државног универзитета у Охају (САД), током три деценије постојања (ове године у децембру научна библиотека обележава тридесет година постојања) прошло је преко триста научних радника из целог света. Занимљива је чињеница да највећи број поменутих интересената за хиландарске рукописе и словенско средњовековље, никада није боравио на Светој Гори. На жалост, овом приликом морамо се сетити и стравичног пожара који је у ноћи 3. и 4. марта 2004. године, разорио скоро половину манастирског комплекса. После поменутог пожара, свима је постало јасно колико је драгоцен посао урадила група научника са Универзитета из Охаја, када се одлучила да приступи реализацији „Хиландарског научног пројекта. Челници универзитета са поносом истичу да њихова Хиландарска научна библиотека садржи највећу колекцију на свету микрофилмованих рукописа словенских народа.

У деценијама које долазе „Хиландарска научна библиотека“ и „Архивски центар за проучавање словенског средњовековља“ са универзитета у Охају, континуирано ће настојати да набаве најновије микрофилмове словенских ћирилских рукописа. Такође, потрудиће се да ефикасније пораде на довођењу и обучавању специјалиста како би се богатство стилске формације познато под именом средњи век, на још потпунији начин сагледало.