Конак са западне стране, између параклиса св. Димитрија и св. Саве Српског и великог новог конака, подигнут је 1639/1640, у доба управе игумана Теодосија, док су виши делови из 1777. године.
Теодосијев конак се наслања на стари, антички и рановизантијски зид. Северни део игуменарије је изграђен 1558.године заслугом игумана Генадија, а велика обнова је била почетком 17.века или 1640.године под руководством игумана Теодосија (због чега се данас и назива Теодосијев конак) када се проширује све до великог конака. 1651.године у време игумана јеромонаха Виктора обнова јужног дела игуменарије бива завршена, док је потпуно нова изградња северног дела игуменарије била завршена 1640.године. Игуменарија је изграђена са отвореним лучним тремовима према дворишту. Исте године, на тpeћeм спрату овог конака, уписао је своје име као ктитор проигуман Теодосије. Затворени доксати од другог до четвртог спрата постављени су испред фасаде средњег дела овог конака 1779, односно 1891. године.
У северном делу игуменарије се налазила пекара која је страдала у пожару 2004.године. као и цела Игуменарија. У оквиру игуменарије 1779.године бивају изграђена два параклиса: Светог Димитрија на трећем спрату и Светог Саве српског на четвртом спрату који има куполу.
северни део Игумненарије
Теодосијев конак
Игуменарија, спољашни део (2011)
55. Натписи ман.Хиландара
|