|
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
Ово хиландарско здање се још назива и пирг Хрусија, а налази се недалеко од хиландарског пристаништа/арсане светог Василија на око 500 метара северно, на стени која улази у море.
Хиландарска катизма Светог Василија је некада био манастир по имену Палеомонастирио- Стари манастир. Основан је крајем 9.века, а оснивач је био монах Василије, ученик Светог Јевтимија.
Због опасности од гусара у Србију је долазио хиландарски игуман Киријак да замоли краља Милутина да их обезбеди с мора, образлажући то речима : "Цео живот нам је на мору и од мора". Краљ је молбу услишио: између 1300. и 1302. године подигнут је велики пирг Хрусија, вероватно у склопу постојеће келије или утврђења на стени изнад самог мора у којој је неко време била смештена војска краља Милутина у сврху одбране Хиландара. То је мало, засебно утврђење на једној стени на обали, с високом, чврстом кулом, на чијем је врху, док није срушен, била капела посвећена Светом Спасу. Око куле простире се мало двориште, опкољено високим зидинама, а уз њега чврсто грађен арсенал за бродове. У дворишту је Милутинов син, краљ Стефан Дечански, у трећој деценији XIV века, саградио храм с троделним олтарским простором, једном куполом и припратом с попречним сводом. Посветио га је Светом Василију, због чега се, од тог времена, пирг Хрусија називао и Свети Василије. Краљ Милутин је, у више наврата, додељивао Хрусији разна добра и метохе, а извојевао јој је и извесну независност од Хиландара. Хрусија је тада постала једно од најмоћнијих и највећих пристаништа на Светој Гори.
Скит Светог Василија је економски веома ојачао током 14.века са својим виноградима, пашњацима, маслињацима и воћнацима да је издејствовао независност од Хиландара и био увршћен као манастир у законику и типику патријарха Антонија 1394.године и потврђен и легализован 1498.године као манастир, а његов старешина је уписан на високом дванаестом месту хијерархијске лествице светогорских манастира. Манастир Светог Василија је поседовао више метоха ван Свете Горе, највећи од њих је био у селу Куцово, на Струми близу Амфиполија. Често се у разним документима овај манастир називао и пиргом Светог Василија. Из легенде на бакрорезу из 1757.године се наводи као Стари манастир и тада се састојао од цркве, пирга,13 просторија-келија, кухиње и пећи. Имао је више монаха и економа. У близини је поседовао и кућу,млин и друге економске просторије.
(www.зн), (?), +хиландарски зборник 3,
Више на: Хрусија
|
Светог Василија, Хрусија
