|
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
Крајем 14. па све до тридестих-четрдесетих година 15.века деловао је у Хиландару и по широким пространствима деспотовине Инок из далше. У запису на Радослављевом јеваншељу (1428-1429) оставио нам је потресан дужи аутобиографски запис велике књижевне и документарне вредности. Судбина овог писара, који је на позив деспота Стефана Лазаревића дошао у српске крајеве,а затим се у тешким временима после Стефанове смрти, вероватно вратио у Хиландар- карактеристична је за цело раздобље и појединачне судбине многих на просторима ресавске и смедеревске Србије. Са Свете Горе, негде око 1430. године отићи ће у Русију и Пахомије Србин, да са својим атонским искуством и традицијом старе српске литературе поставе један од најплоднијих руских писаца средњег века.
Настају "последња времена" у којима тихне, али ипак, не замире изворно књижевно стварање.
На самом крају 15.века генадије Светогорац, јеромонах и доместик, пиуше српску службу Светом Петру Атонском, подвижнику и пустињаку из 8.века.Препис ове службе налази се у Хиландару, али је , како претпоставља Ђорђе Трифуновић, приређивач текста и студије и Генадију, место настанка могао, сем Хиландара бити и неки други манастир, на Атосу (Ивирон или Велика Лавра. У служби Петру Атонском наслућују се историјске прилике с краја столећа и унутрашњи немир једнога песника, али и подвижнички труд једног монаха жељног што већег духовног прегнућа. Са Генадијем имамо и први забележен случај у српској црквеној поезији да је песник уједно и доместик. Служба Петру Атонском представља, на известан начин, изузетак у српској светогорској литератури у вековима турске владавине.јер, већ од друге половине 14.века на тим просторима доминираће краћи жанрови у виду записа и посланица, а претходно књижевно наслеђе сачуваће се новим преписима старих дела.
У првим деценијама 15.века наставља се рад на превођењу византијских књижевних дела. Инок Гаврило је у Хиландару са грчког извода из Есфигмена превео и 1412. преписао Олимпиодорово тумачење књиге о Јову (сада у државном историјском музеју у Москви) и Књигу премудрог Соломона (данас у државној библиотеци у Москви). на Светој Гори су 1426. инок Јаков и поп Венијамин превели и преписали два дела Шестоднева Јована Златоустог "от језика јеладскаго на наш језик словенски". Међу Хиландарским писарима тог доба треба поменути још Герасимаи Григорија хиландарца који почетком века пишу књиге за деспота Стефана, монаха Јова или Јована, Евлогија, затим Јосифа и Атанасија који 1456. пишу Метафраст хиландарски (данас у Загребу у збирци југославенске, сада Хрватске академије знаности у умјетности), јеромонаха Теодора и низ писара појединих рукописа и хиландарској збирци, за које нисмо сигурни да су и радили у Хиландару- монах Мина, поп Степан, Теодор, поп Никодим и др.
|
15. века
