Келија Светог Игњатија Богоносца или Рођења Пресвете Богородице

Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Αγίου Ιγνατίου του Θεοφόρου

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

крајем XIX века

Ова хиландарска келија се налази на хиландарској земљи око 30 метара испод хиландарског конака Светог Саве у Кареји. Ову келију су по руским изворима основали Свети Сава српски и Свети Симеон у XI веку, а по грчком извору су је откупили и обновили. Има мало података о животу ове келије од њеног оснивања до XIX века. Зна се да је била по величини мала, да је у њој било до пар монаха, да је грађена у византијском стилу, да је имала параклис посвећен Светом Игњатију Богоносцу и да је била активна са више монаха све до ΧVII века када је опустела.

Затим ову келију 1884.године обнавља монах Мојсије који је дошао из Русије заједно са својим оцем монахом Јаковом. о.Јаков је први дошао на Свету гору и подвизавао се у свето Пантелејмонској келији Рођења Пресвете Богородице, након неколико година у исту келију долази и његов син из Русије који након три године прима постриг и монаши се у Мојсија. Мојсије тражи благослов манастгира Хиландара да се настани у већ запустелу келију Светог Игњатија, добија благослов и са делом Светопантелејмонске братије настањује ову келију 1884.године када и почиње са њеном обновом, тј. проширењем али сада у руском стилу, који се у многоме разликовао од македонско-византијског архитектонског стила коју је имала стара келија. По обнови и проширењу храма, монах Мојсије је преименовао келију у рођење Пресвете Богородице, у којој се претходно подвизавао. По завршетку обнове и проширења, келија се састојала из две велике троспратне зграде. У главној згради у приземљу се налазила трпезарија, остава и подрум. На другом спрату је била црква посвећена Светом Игнатију Антиохијском, која је преименована у рођење Пресвете Богородице, а на трећем спрату је била гостопријемница, арходарикон и собе за спавање. У другој згради је било складиште, канцеларија и пекара. У овој канцеларији је било смештено „седиште/центар руског братства свих келија на Светој Гори“.

Ова келија је имала свој метох/читлук у области Јованице, на Светој Гори, а монах Мојсије је покренуо изградњу келије Свих Светих и параклиса посвећен Светом Сави и Симеону српском, на Јованици. Након изградње келије направљено је и пристаниште за ову келију коју данас називамо - Јованица и коју ман.Хиландар користи као своју главну арсану. У овој келији је о.Мојсије живео са још 12 монаха и главним економом. У овој келији је о.Мојсије био убијен 1908.године од стране разбојника.

Након смрти о.Мојсија келију светог Игњатија преузима да води његов син монах Антонин. 1913 год. ова келија се увећала, и у њој је било до 50 монаха од којих 12 свештенослужитеља. Келија стиче до 1935 године више мањих поседа земље/читлука у близини Кареје на којима се узгајају маслине, ораси и поврће. Око 1920 године ова келија стиче и једну собу у луци Дафни, за преноћиште њених монаха и ходочасника. У келији светог Игњатија Богоносца су се чувале мошти 18 светитеља и чудотворна икона Пресвете Богородице која је помогла у откривању извора воде.

До 1935 године, ова келија је бројала до 20 монаха. Данас је ова келија напуштена и чека обнову.

Више на: на руском, хил.кел. Игњатија Богоносца, грт.травел, келија Игњатија

Више на: кел. Св.Игњатија у Кареји (na listi za misionar-# za misionar lista tekstova#) na mailu, носталгија блог