Књижевност X и XI века

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Што се тиче писаних трагова и писаних дела која се могу повезати са манастиром Хиландар, а да потичу из Х и ХI века, мало их је. Ова тема тражи боље проучавање и истраживање које би обухватило целокупни књижни фонд манастир Хиландара као и других што светогорских манастира што манастира на подручју данашње Грчке и Бугарске, имајући у виду да постоје неки трагови и наводи да такве палеографске грађе има.

На основу данас постојећих Хиландарских листића с краја Х и почетка ХI века, могу се закључити две чињенице: ако је у време настанка ових листића, манастир био пуст, имајући у виду да је сигурно постојао 976 године, онда су ови листићи били донети из неког другог словенског манастира, а аако је Хиландар у време настанка листића био активан манастир, онда је велика вероватноћа да је овај препис настао у самом Хиландару што би указивало да је у Х и ХI веку писање и преписивање књига било веома развијено, што би опет указивало на висок статус, организованост и бројност монаха.

Хиландарски листићи

[Хиландарские листки]

За сада поуздано се зна за Хиландарске листиће, који су најстарији српски рукопис писан на хартији и најстарији словенски споменик писан ћирилицом сачувани до данас. Хиландарски листићи потичу с краја  X и почетка XI века. Иначе ови листићи припадају ћирилском делу канона. Обухватају 2 листа и по садржају су делови беседе Светог Ћирила Јерусалимског (318-395). Проначао их је 1844 године В.И. Глигорович у Хиландару, тачније у малој скриптарници у пиргу Светог Саве и поклонио их је Новоросијској државној библиотеци у Одеси- данас државни универзитет у Одеси. Данас се Хиландарски листићи чувају у државној универзитетској библиотеци у Одеси под бројем Р I 533.  В.И. Глигориевич је 1851 године  објавио препис са грчким предговором и властитим напоменама као и 1852 и 1856 године затим И.И. Срезневски 1868 године и И.В. Јагић 1882 године са коментарима. Међутим, године 1898 објављује фототипско издање листића уз критички осврт у Петрограду Степан Михајлович Куљбакин (Хиландарски листићи, Споменици старословенског језика), Куљбакин дописни члан Руске академије наука и уметности, лингвиста,  1941 године сахрањен у Београду.  Куљбакин је написао и значајно дело (Лексика Хиландарских дела XI века и Дела ћирилске писмености XI века 1900 године).

О Хиландарским листићима се детаљно и веома аналитички бавио Георгије Георгијевски (Скопје) и објавио рад 1970 године под насловом Хилендарските ливчиња. Потом је уследило издање које се бавило Хиландарским листићима од А.Минчеве Старобългарски кирилски откъслеци. София, 1978, 24—39.

више о Хиландарским листићима

Маријин кодекс  или  Маријино јеванђеље

Маријинско или Маријино јеванђеље представља најстарији сачувани споменик писан старословенским језиком у коме се јављају црте српског народног језика под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Писано је глагољицом на 174 листова[1], а на основу језичких црта, сматра се да је настало најкасније почетком XI века насрпском штокавском подручју[1]. Пронађен је средином XIX века у светогорском манастиру  Ксилургу, посвећен Марији Богоматери , по коме је и добило име, а данас се налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заједно са Зографским јеванђељем, такође писаним глагољицом.

Вероватно, по неким палеографима и историографима, је овај кодекс једно време боравио и у манастиру Хиландар.

Један старословенски рукопис XI века може се узети као најстарија српска књига. To је глагољско Маријинско јеванђеље, названо тако због тога што је нађено у светогорском скиту (манастирићу) који је посвећен богородици Марији. По особинама његовог језика наш велики слависта В. Јагић утврдио је да је преписивач тога рукописа био Србин. Скит је некадашњи руски манастир Ксилург, у који су се руски монаси уселили почетком XI века. Маријинско јеванђеље чува се данас у Москви. Два листа су била код А. Михановића (песника хрватске химне), па код проф. Ф. Миклошића у Бечу и најзад код проф. А. Лескина у Лајпцигу.

више о Маријином кодексу