Kелија рођења Богородице, Фласка или Плака

Κελλί Γενεσίου Θεοτόκου Μονής Χιλιανδαρίου, χιλανδαρινό κελλί του Φλασκά

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Келија Фласка се налази на свега 150 метара од центра Кареје, односно од Протатске цркве, када се крене јужно ка мору.

Мали манастир Плака је основан у ΧΙ веку. У њему је било велико братство, а сам манастир је поседовао велика имања јужно од Кареје. Био је значајан манастир, имајући у виду да је имао своје представнике за прота Свете Горе. Међутим, у XIV веку, под налетом гусара бива опустошен. На захтев цара Душана, протат је дао децембра 1347.године келију Фласка малом манастиру Светог Саве, тј. хиландарској карејској Испосници на управљање, и потом, јануара 1375.године манастиру Хиландар. У то време келија бива обновљена, виногради ранијег манастира, зановљени и стално настањени монаси. И поред свих дешавања, старешине Фласке или Плаке учествовали су у раду протовог Савета и потписивали протатска акта.

Значајно у историји некада овог манастира је то што је 1198.године монах Климис из манастира Плака био потписник захтева цару Алексију III да се запустели манастир Хиландар додели Србима, а не манастиру Ватопеду.

Келија Фласка до данашњих дана преживела је многобројне обнове, доградње и презиђивања. Централни део келије у правцу исток-запад дефинише дугачак и широк ходник, који повезује све њене просторије. У југоисточном делу келије налази се мали храм, и чини се да је то најстарији део објекта који је био окосница касније доградње. У северозападном делу келије налази се трпезарија са кухињом, док остали део сачињава још пет соба за спавање различитих величина. Са северозападне стране келије налазе се рушевине такозваног старог конака – фино зиданог наизменичним редовима тесаника и опеке. Келија се налази на стрмини која се спушта у правцу запад-исток, па се у њеној субструкцији налази и велики подрум, који је углавном служио за прераду грожђа и складиштење вина, обзиром да је келија окружена старим засадима винове лозе. Најстарији и најважнији део келије је свакако параклис посвећен Рођењу Богородице. То је мала једнобродна црква (дим: 6,08х3,11х3,15m),2 чији олтарски простор од наоса одваја олтарска преграда. Засведена је равном дрвеном таваницом, икако није извесно да ли је одувек тако било. На источном зиду олтарског простара удубљене су уобичајено три нише – централна у којој је смештена часна трпеза и две бочне предвиђене за проскомидију и ђаконикон.

Већ неколико година келија је напуштена и у њој више нико не живи.