Кареја - Престоница Свете Горе

панорама Кареје, Ораховице

Кареја-Ораховица

У давна времена управа свете горе налазила се на северу полуострва у једној ували јерисоског залива на месту које се звало „станиште стараца". После реорганизације монашког живота на Атосу у IX веку, седиште управе премештено је у Кареју, где је поникла монашка заједница, тј. оно што се назива Лавром. Име Кареја долази од грчке речи за лешник, орах, којих у овом крају има у изобиљу. Свети Сава у Карејском типику (1199) тај назив преводи са Ораховица. Смештена у средишту полуострва, на источној страни, око 500-600 метара изнад мора, у шумовитом пределу с обилним изворима питке и хладне воде, Кареја је већ дуже од једног миленијума духовни и управни центар Свете Горе. Кареја је данас административни центар Свете Горе, у коме се налазе сви самоуправни органи, као и седиште гувернера - представник министарства спољних послова Грчке.

У другачијем светлу посматрано, то је невелик монашки градић и једино место на свету где живе и у који долазе само мушкарци, па одише специфичним миром и спокојом, са већим бројем важних и упечатљивих здања. То су протатска црква, седиште свештене општине, конаци - зграде у којима бораве представници деветнаест манастира (Кутлумуш нема конаке, јер се налази на пет минута хода од протатске цркве), куће у којима бораве представници цивилне власти, радње, пошта, хотел и још осамдесет и две келије у којима живи неколико стотина монаха.

Протат-управа Свете Горе и седиште Прота и Свете Епистасије

У прво време земљиште и све зграде у Кареји припадале су карејској Лаври и Проту. Историјске околности за време турске владавине довеле су до тога да је 1661.год. имовина протата распродата тако да су купци могли да буду само двадесет светогорских манастира. Данас свештена општина има у свом власништву само зграду у којој заседају њени органи, протатску цркву и неколико других грађевина. Зграда у којој се налази седиште свештене општине (јера кинотис) подигнута је релативно скоро, али у традиционалном стилу.

Протатска црква-Протатон

Усред Кареје налази се овећи трг на коме се налази саборна црква, позната као протатска, посвећена Успењу Пресвете Богородице. То је најстарија сачувана црква на Светој гори и једина од главних храмова који има облик базилике. Подигнут је на месту старије цркве, око 962. године, пре почетка градње католикона у Великој Лаври, под покровитељством Никифора Фоке. Црква је тробродна базилика с три полукружне апсиде на источној страни. Средишњи брод је мало издигнут. Црква има две отворене припрате - на западној и на северној страни, према широком улазном степеништу свештене општине. Које су дограђене у XIX веку, истовремено када и звоник, североисточно од олтара. Сава хиландарац наводи да је велику западну припрату подигао влашки војвода Јован Богдан, 1508, а да је северно предворје подигнуто и изнутра осликано у време прота Серафима тј.1538.год. О Богдановом ктиторству западног предворја сведочио је до пре више од једног века словенски натпис на плочи узиданој над улазом у цркву, која је, како каже хиландарски библиотекар, „пре неколико година уклоњена“ (204) и сматра да се налази у кули у којој су похрањени библиотека, архив и „друге древности“ свештене општине.

Протатска црква и звоник, Кареја-Ораховица

Живопис саборне цркве је настао око 1290. године и рад је Манојла Панселиноса, чини је „једним од најлепших споменика византијске уметности“. Припада раној фази македонске школе, времену владавине Андроника II Палеолога (1282-1328), савременика српског краља Милутина. Остатке фресака из тог периода наилазимо још у Ватопеду и Хиландару.

У протатској цркви посебно се истичу композиције вазнесења, молитве у Гетсиманском врту („где је унутрашња борба Христа који се моли супротстављена безбрижности уснулих апостола“), рођење Христово, Христос у гробу, ваведење Богородичино, Свети јеванђелист Јован са Прохором, затим ликови великих подвижника и светих ратника. Ти су портрети „у равни ремек-дела“. Мермерни иконостас испред олтара је из X века, а иконе на њему радили су критски мајстори. С леве и десне стране у централном броду цркве налазе се молитвени наслони (стасидије) за представнике двадесет манастира који редовно присуствују богослужењу. Протепистат има ту своје посебно место. У самом олтару протатона смештена је икона „ДОСТОЈНО ЈЕСТ” (АКСИОН ЕСТИН). То је главна икона - заштитница читаве светогорске заједнице. За икону је везано следеће предање.

Протатска црква

Пође једне суботе неки стари монах из своје келије посвећене успењу Богородице југозападно од Кареје на бденије у Протат. Свом ученику наложи да у келији одржи богослужење. Увече у келију дође млади монах и замоли гостопримство које му ученик старца указа. За време јутрења, млади монах стаде пред икону богородице певајући химну коју до тада нико није чуо:

„Достојно јест јако во истину блажити тја богородицу, присноблаженују и пренепорочнују"...

На крају отпевао је и добро познату химну „ие херувими”... На молбу ученика речи непознате химне млади монах прстом је исписао на камену, а затим ишчезао као анђео. Старац и великодостојници Свете Горе пренели су икону у протатску цркву, где од тада до дана данашњег испред ње гори кандило, а камену плочу послали су у Цариград. Келија у којој се збио чудесни догађај након тога је добила име „Достојно Јест”, које и сада носи.

Поред најстарије цркве на Светој Гори, у Кареји су нова здања светогорске управе, цивилних власти, адаптирани простори за разне службе (лекарска амбуланта, пошта, банка), нове продавнице, радионице. У конацима бораве представници деветнаест манастира у свештеној општини, чланови Свештене епистасије (владе), а постоје и хотел, пекара, путнички биро и више од осамдесет келија у којима обитава неколико стотина калуђера.

Кареја

На десетак минута хода од централног трга је скит Светог Андреје - Сарај, на североисточном ободу Кареје, са највећом црквом на Балкану до изградње храма Светог Саве у Београду, у коме су својевремено живела двојица патријарха, Атанасије III и Серафим I. Главна црква у скиту, завршена 1900. год. представља посебно поглавље. У југоисточном крилу огромног комплекса светоандрејског скита још од 1930. год. смештена је школа позната као Атонијада. Ова школа први пут је отворена 1749. год. На иницијативу патријарха Kирила V. Атонијада је имала статус високошколске установе која је требало да делује као „унивезитет грчких предмета, да образује и подучава на свим пољима логичких, филозофских и теолошких наука”. У прво време школа је била смештена у за њу посебно подигнутој згради на брдашцу изнад манастира Ватопеда. Данас је та грађевина запустела, али је наставила са радом зграда Атонијаде при Светоандрејском скиту.

Скит Светог Андреје-Сарај, Кареја-Ораховица

У Kареји се налази испосница Светога Саве Освећеног, Типикарница која за православне србе има изузетан значај као место духовног сазревања првог српског архиепископа и покољења хиландарских монаха након њега. Испосницу (Типикарницу) је подигао Свети Сава за потребе борављења у Кареји, али и ради сопственог осамљивања и живота у исихазму. Келија Светог Саве завршена је 1199. год. И у њој се налазе чудотворна икона „Богородице Млекопитатељице” коју је Свети Сава донео са путовања у свету земљу, посница Светог Саве српског, , има најстрожи типик међу свим светогорским келијама (исписаним изнад улазних врата) којег је написао Свети Сава (карејски типик - чува се у манастиру Хиландар) и иконом Богородицом Млекопитатељницом на иконостатсу цркве Светог Саве освећеног с десне стране двери (данас у њој служи отац Никодим, пострижник Хиландара).

Моливоклисија је удаљена двадесетак минута од хиландарског конака, са добро очуваним фрескама „неког следбеника критског живописца Теофана“, с натписима на српскословенском. У такође, хиландарској келији Патерица до скоро се чувао штап Светога Саве, по чему је и добила име, сада се чува у Хиландару.

За келију Аксион Естин, у долини испод скита Светог Андреје предање везује настанак истоимене песме. Посницу светога саве нарочито у великом броју походе руски и молдавски поклоници.

Конак светог манастира Хиландара налази се на једној узвишици изнад Кареје. То је велика камена двоспратна зграда у којој борави представник Хиландара.

У Кареји се одвија и привредни живот „нарочите врсте“. У многим келијама смештене су иконографске, дуборезачке или радионице за израду минијатура, док се у другима њихови житељи баве музиком, трговином и баштованством. Зову се по монасима који у њима пребивају или су пребивали: Јосафеји, Пахомеји, Серафеји, Рођани и други. У главној улици и на централном тргу су продавнице намерница, воћа и поврћа, пића и млечних производа; богословских и црквених књига, икона и бројаница, кандила и крстова, свећа и тамјана; монографија и фотомонографија (оца Гаврила из Филотеја, нпр.) о Светој Гори, поука знаменитих и мудрих светогораца - Никодима и Пајсија, нашег савременика, који је обитавао у једној карејској келији, Максима кавсокаливита, преподобног старца Силуана из руског манастира.

(еф), ()

Дафне

(лука Дафне, Ловор)

панорама луке Дафне

Дафне је главна лука Свете Горе, налази се у великој ували на југозападној обали полуострва. У Дафне се налазе продавнице, сувенирнице, гостионица и светогоска царина и полиција. Дафне је транзитно место, одакле се аутобусима одлази у Кареју или наставља даље бродом за манастире који су даље у низу до Каруље у подножју планине Атос. Бродови у доласку до луке Дафне пристају у луке свих манастира посебно у пловидби од Уранополиса. Манастири који су на самој обали као што су Дохијар, Ксенофонт и Пантелејмон немају своје луке,а манастири који су удаљени од обале имају своје луке-арсане, као што је Јовањица хиландарска лука и луке манастира Зограф и Констамонит. Дафне је и лука манастира Ксиропотам с обзиром да је у непосредној близини Дафне поред пута за Кареју.