Црква Светог Јована Рилског

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Црква Светог Јована Рилског се налази у нивоу звоника

Овај свети храм се налази на врху хиландарског звоника или на трећем спрату Камбанског пирга, одмах испод звона. Обновљен је око 1755.године, заједно са зградом болнице. Задужбинар ове градње је хаџи Влчо из места Банско код Разлога у Бугарској. Овај храм је првобитно био посвећен Светом архиђакону Стефану; правоугаоне је основе, а над њим је равна кружна таваница која се преко пандатифа ослањала на четири пиластра, да би звона изнад ње нормално функционисала, тј. да неби калота сметала звонари која је изнад параклиса.

---

Већи, западни део параклиса био је предвиђен да прими куполу или калоту, коју је требало поставити на прислоњене лукове изграђене на пиластрима у особеном распореду. Бочни пиластри су знато дубљи, западни је плитак, а на источној страни изнад простора намењеног олтару је полукружни свод. У источном зиду су три полукружне нише. Средња је нешто већег полупречника. Иако је структура изграђена да носи куполу, средњи део параклиса, као и просторијана западној страни, им аравну таваницу.

У пролеће 1757.године, заслугом хаџи Влча, храм је осликан: на јужном зиду је леп портрет хаџи Влча како предаје Светом Јовану Рилском своју задужбину, а својом занимљивошћу се истичу и шест сцена из живота овог јужнословенског пустиножитеља.

Унутрашње мере: дужина 5,10 метра, ширина 5,05 метара, висина од пода до таванице 3,62 метра.

---

Поред светитеља из најниже зоне, у црквици је приказано и осам композиција Великих празника и Оплакивање Христа. Најзанимљивије су шест сцена из живота св. Јована Рилског, које описују његове пустиножитељске подвиге, затим смрт и пренос моштију. Непознати грчки сликар много је вештији када слика појединачне фигуре него композиције. Сцене Великих празника су превише упрошћене и живог су колорита. Мале сцене о Јовану Рилском једино су избегле иконографску монотонију.

Иконостас у црквици је значајнији као дрворезбарски подухват него по својим иконама Богородице, Христа и светог Јована претече. Оне су просечних квалитета и настале су 1797. године, изузев иконе Богородице која је сасвим нова. Изнад њих су иконице Христоса са дванаест апостол и сликни крст из исте,1797.године.

(сп-86), (кк), (сп-66),+хиландарски зборник 3,