Келија и конак Свете Тројице у Кареји

Кοιτώνα και Κελλί της Αγίας Τριάδος

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

келија Свете Тројице

Постоји предање о томе да је ову древну келију основао Свети Сава српски у 12.веку.Када је свети Сава обнављао Хиландар на Свету Гору су дошла двојица трговаца из српских крајева, који су замолили Светог Саву да их прими у братство и да их замонаши, Свети Сава их је прихватио као најрођеније и након пар година послушања у Хиландару, обојица монаха, некадашња трговца, су тражила благослов да се удаље од манастира и оду у тиховање у неку келију понудивши Светом Сави све световно богатство које су стекли пре доласка на Свету Гору, Свети Сава им је дао благослов, а од њихових пара је саграђена келија Свете Тројице у Кареји у којој су први калуђери били управо и ктитори ове келије (која постоји и данас, али у измењеном здању).

конак келије Свете Тројице

До 19.века ова келија прераста у скит, поред келије са храмом Свете Тројице који је био у старом источњачко-македонском стилу са кућицом и неколико соба, руски монаси су населили ову келију у 18 веку, јер српских није било, изградили конаке и економске зграде у њеној близини, а глави конак је имао чак три параклиса у три нивоа: на првом спрату је био храм свете Тројице, на другом спрату храм Рођења Пресвете Богородице и на трећем спрату храм великомученика Димитрија Солунског. 1850.год. разбојници и турски вазали га пустоше и скрнаве. 1853.год. цео скит обнавља Нифонт Краснов и доводи своје ученике из руског манастира светог Пантелејмона. Током руско-турског рата келија поново бива опустошена. 1877.год. руски архимандрит Мелхиседек покушава да обнови келију али безуспешно и након неколико година боравка у овој келији повукао се у ман.Хиландар. 1920.год.Хиландарски конак у Кареји је изгорео скоро у целости и антипросоп Хиландарски изнајмљује келију Свете Тројице од руса;у то време је у келији било њих четворица. Двојица убрзо умиру, а друга двојица се повлаче у ман.Пантелејмон тако да се ова келија враћа под окриље ман.Хиландара већ 1924.год., док су у околним конацима и даље били присутни руски монаси, али у све мањем броју. До II светског рата је служио овај конак за смештај руских монаха који су били везани за манастир Светог Пантелејмона. Након II светског рата, руских монаха више није било у конацима, економија се угасила, а зуб времена је однео две велике зграде, док је главни конак опстао све до данашњих дана. Данас су овај конак и келија напуштени и у лошем стању и на хиландарској су земљи, тако да се води под ингеренцијом манастира Хиландара.