Фрескопис XVI и XVII векa

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Сликарска заоставштина у манастиру Хиландару из XVI и XVII века врло је велика; шест келија и параклиса са живописом и стотинак икона омогућују да се сагледа однос Хиландараца према различитим токовима сликарског стварања и уметницима, да се уочи брига широког слоја ктитора о манастирским потребама и да се утврде естетска мерила којима су се руководили хиландарски монаси и њихови помагачи у избору мајстора и дела. Заправо, Хиландар чува четири скупине сликарских радова различитог порекла.

Две скупине, грчка и српска, претежу над руском, која је, такође, велика, над румунском, која је сасвим мала. Прве две су настале у самој Светог Гори, док су друге две образоване од поклона. Издвојено место заузимају дрворезне иконе. Обнова сликарске делатности у манастиру почиње у исто време кад и у већини светогорских манастира у другој четвртини XVI века. У Светој Гори тада дуго живи и ради славни критски сликар Теофан Стрелица са синовима Симеоном и Нифоном (Неофитом). Он је сам урадио фреске и иконе католикону Лавре, а врло вероватно и у трпезарији; са сином Симеоном извео је живопис у католикону и трпезарији Ставрониките, где су, такође, остале и њихове многобројне иконе. Њима се, с правом, приписују и велике иконе на иконостасу Протатону. Њихов стил, ослоњен на стваралаштво XIV века, толико се свидео монасима да су и други сликари, од којих су неки такође били пореклом с Крита, у сличном духу украсили још знатан број манастирских цркава и капела на Атосу.

Одјек њиховог стваралаштва осетио се у Хиландару, али и у неким другим светогорским манастирима настањеним српским монасима. Пронађе се понека икона у Теофановом стилу са српским натписима и ван српских манастира, што је знак да су поручиоци били Срби или су се монаси српског порекла њоме служили. Свакако је неко од Теофанових ученика за Србе живописао хиландарску келију Моливоклисију код Кареје, 1541 (или 1536) године, чији су ктитори били монах Макарије и Дмитар Јањевац. Сав њен живопис је сачуван: Христос Пантократор, Небеска литургија, пророци у кубету, јеванђелисти у пандантифима, евхаристичке сцене у олтару, Велики празници, слике Земаљске делатности Христове, Живот и Акатист Богородице, неколико старозаветних сцена и ликове стојећих светитеља у доњем појасу - на зидовима наоса. Сликар Грк је само гдегде, на видљивим мeстима (на јеванђелистима или појединим свецима), исписао натписе на грчком језику; све главне натписе извео је неки српски писар, заборавивши на понеким местима да попуни свитке које је сликар оставио празне. Стил је сасвим налик на Теофаново сликарство, али нема његову финоћу. Као код Теофана и неких Крићана, саставни су му делови: иконографско уметничко предање XIV века (неки ликови светитеља преузети су из сликарства Протатона а сцене из ренесансе Палеолога), а извесна решења из графике и сликарства ренесансе (предео у Благовестима Јоакиму и Ани, на пример, израђен је као на ренесансним сликама - има дубину; сасвим у позадини приказане су мале фигуре при раду у пољу).

Грчки сликари су, док год је трајала турска власт, били позивани да раде за Хиландар, поготово у тренуцима када манастир није располагао сопственим уметницима. Међу њиховим радовима има веома много дела која не прелазе вредност ланчане производње. Нека се, међутим, издвајају било својим уметничким било историјским значајем. Све надмашује велика икона Ваведења, која је по жељи српског патријарха Антонија израђена 1575.године. Мало кратке, али зато вешто насликане фигуре смештене су испред сложене архитектонске "кулисе", на којој су насликана чак и два медаљона преузета из античке уметности. Тај исти сликар је доста радио у Светог Гори, јер му се једна икона, такође Ваведења, налази у цркви манастира Кутлумуша, а друга мања, са истом темом и са стојећим фигурама Светог Ђорђа и Артемија, у храму манастира Ксенофонта.

Још једног грчког сликара, што је за Хиландар извео две мале празничне иконе осликане с обе стране (на једној је Страшни суд и Прича о блудном сину, а на другој Сви свети и Први васељенски сабор), позивали су и други манастири. У Лаври се налази његова икона Првог васељенског сабора, а у болници манастира Дионисијата икона Свих светих, која би могла бити његов рад; ако то није (јер се приписује Николи Рицу), онда ју је потпуно копирао. За разлику од његових дела у грчким манастирима, која су с грчким натписима, његове хиландарске иконе имају српске натписе, изузев на Христовом свитку. То говори да су поручене за Хиландар. Био је уметник са осећањем за живе и звучне боје, по чему се разликовао од грчких сликара с краја XVI и с почетка XVII века, који су у то време још волели пригушене и тамне боје. Не само црквени поглавари или манастир као целина него и поједини монаси Хиландара поручивали су иконе код грчких сликара па их даровали цркви. Једна таква мала икона Успења Богородице, критског стила, из првих година XVII века, носи српске натписе и помен ктитора Јоакима јеромонаха. Кад су Хиландарци поклањали иконе грчким манастирима, натписи на иконама и потпис дародавца били су на грчком језику. Таква је велика и лепа престона икона Јована Претече са житијем на иконостасу главне цркве у манастиру Пантократору, из 1655. године. Поклон је Хиландарца Антонија јеромонаха, а рад је неког сликара који је следио стил Крићана. Грчко сликарство присутније је у Хиландару у XVI веку него и које друго. У XVII веку смениће га, али не и потпуно искључити, дела српских сликара. Тек у последњим деценијама XVII века, оно ће полако заузети главно место, кад се буде угасила делатност српских мајстора.