Kелија Светог оца Николаја, Буразери

Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Αγίου Νικολάου Μπουραζέρη

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Почетком XX века

данас

Келија се налази у близини Кареје, иза скита Светог Андреје, на путу Кареја-Ивирон. Не зна се када је основана келија посвећена Светом оцу Николају, али из доступних докумената се види да је о повратку из Свете Земље, где је био на гробу Христовом, Свети Сава српски дошао поново на Свету Гору у луку манастира Ивирон и на путу ка Кареји пала је ноћ и Свети Сава се изгубио и тада наишао на малу келију посвећену Светом Николи и у њој је преноћио. Сутрадан је наставио пут ка Кареји. Свечано је дочекан од стране прота Свете Горе. Обишао је Протатон у Кареји и том приликом је даривао Протат многим реликвијама које јe донео из Свете Земље, а прот познавајући величину и значај свога госта, монаху царске крви, Светог Саву српског даривао земљиштем заједно са келијом Светог оца Николаја у којој је ноћио претходне ноћи. Свети Сава је одмах кренуо у обнову келије, која се поново активира, зановио је виноград и воћњаке и од тада келија постаје власништво манастира Хиландара. Током XIV века, по доласку Османлија, келија бива напуштена. Постоји спис који говори да је 1586 год. у њој боравио извесни Писарко, да би већ у ΧVII веку група руских монаха настанила келију и поново обновили у њој живот. Ови руски монаси су дошли из области Бјелојезерског манастира (Бјелоозорски) што Грци нису могли да изговарају, те отуда та грчка кованица Буразери. 1882.год. напуштену келију настањује извесни монах Хаџи-Георгије, ученик руског јеросхимонаха Антонија уз благослов руског игумана Макарија и духовника Јеронима, долазе заједно са још 12 послушаника из Хиландара у келију. хаџи Георгије прима велики постриг и постаје о.Петар који тражи помоћ царске Русије за обнову ове келије прикупља ученике у келију тако да је до 1895.год. у келији било око 50 руских монаха, а 1913.год 85 монаха од којих чак 17 свештенослужитеља. У то време је келија имала два храма, у горњем делу храм Светог Николе, а у доњем делу дворишта храм Покрова Пресвете Богородице.

Након октобарске револуције, број руских монаха опада, па је све више грчких монаха који се подвизавају у овој келији. После II светског рата, келија опет бива напуштена, али пар грчких стараца и монаха уз благослов манастира Хиландара поново настањује келију, који је обнављају и проширују.

Данас келија Буразери има чак 5 цркава, по величини је већа и од неких манастира и скитова и у њој обитава до 50 монаха. У њој је данас чувена светогорска иконописачка радионица чије се иконе налазе у многим храмовима широм света. Управо је овде настала данас веома позната икона Богородице заштитнице Свете Горе.

Више о келији: на руском, Келија Буразери 1 (na listi za misionar-# za misionar lista tekstova#) na mailu

Више на: Келија Буразери 2