(Упит на njonic@yahoo.com за преузимање садржаја са www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2016, 2019.)
...
Протат Свете Горе, административно седиште
Света Гора има најстарију демократију на свету која у континуитету траје од 963 год.
Данас канонски и духовно, Света Гора припада Васељенској патријаршији. Два најважнија доказа за то јесу обавезно помињање патријарха приликом свете литургије и право жалбе Патријаршији, a у свему осталом светогорска монашка заједница потпуно је самостална.
Двадесет манастира представљају такође самосталне институције Свете Горе.
Данас је власт у Светој Гори подељена на следећи начин:
а) Свештени сабор има законодавну власт;
б) Свештена епистасија и протоепистат имају извршну власт;
в) разни други органи врше судску власт.
Свештени сабор има 20 чланова и чине га игумани или проигумани свих светогорских манастира. Састаје се два пута годишње у Кареји и доноси канонске одлуке.
Свештена општина или свештени протат има 20 чланова, по једног из сваког манастира. Они се бирају са једногодишњим мандатом. Свештена општина редовно заседа два пута недељно и потпуно самостално доноси одлуке које су обавезне за све манастире. Сви чланови су међусобно једнаки. Општина има лабав, усклађујући надзор над манастирима и келијама. Свештена епистасија има четири члана и у њеном раду учествују сви манастири у складу са постојећом поделом на пет група по четири манастира, те групе су следеће:
1. Велика Лавра, Дохијар, Ксенофонт, Есфигмен
2. Ватопед, Кутлумуш, Каракал, Ставроникита
3. Ивирон, Пантократор, Филотеј, Симонопетра
4. Хиландар, Ксиропотам, Свети Павле, Григоријат
5. Дионисијат, Зограф, Пантелејмон, Констамонит.
Свака група од четири манастира руководи епистасијом годину дана, с тим што представник првог од наведених манастира из сваке групе (Велика Лавра, Ватопед, Ивирон, Хиландар и Дионисијат) носе титулу „протоепистата”. Сва четири члана епистасије стално бораве у Кареји и сваки од њих чува по четвртину печата. То значи да се било која одлука може озваничити само у присуству свих чланова, чиме се спречава могућност злоупотребе.
Печат - Сваки члан свештене епистасије држи четвртину службеног печата Свете Горе и одлука је званична само ако су сва четворица на окупу. Решење без знања једног епистата није пуноважно. Печат свештене општине има у средини икону Пресвете Богородице, а у кругу натпис – Печат свештене општине Свете Горе атонске. Печат се на крају мандата једне тетарде предаје другој. Сем манастира и скитова ниједна друга подручна установа или лице не може имати печат.
Печат Свете Горе, протата
Поред извршења одлука Свештене општине, Епистасија рукује протатском благајном, брине о реду и поретку у престоници Кареји и главном пристаништу Дафни, сарађује са органима државне администрације на светогорском тлу (гувернер, полиција, царина) и има улогу мировног суда. Тежа кривична дела на Светој Гори су у надлежности световних судова, док се сви мањи духовни или кривични спорови решавају у манастирима или Светогорском сабору. Цариградска патријаршија има улогу врховног духовног суда.
Судска власт врши се преко различитих органа. Тежи преступи и криминална дела у надлежности су редовних судова у Солуну. Мање прекршаје и сагрешења пресуђују судови манастира по територијалној надлежности. У границама Кареје мање прекршаје санкционише свештена епистасија, другостепени судски орган је свештена општина, а треће степени - Свети синод у Цариграду. Канонски преступи монаха суде се непосредно од стране Светог синода у Цариграду.
Сви светогорски типици имали су за циљ да својим одредбама омогуће монасима да што боље испуне своју мисију; живот у Христу у свим сферама - духовној, управној и делатној.
Грчка држава уважава посебност Свете Горе и даје јој изузетан значај о чему сведочи и члан 105. актуелног грчког устава.
Света Гора је саставни део Грчке државе. Међутим, по међународним правним актима призната је за независну, самосталну и самоуправну монашку територију, што ће рећи, да она сама собом управља, аутономна је и независна је у односу на државу и остале цркве, само у чисто духовним стварима потпада под јурисдикцију и надлежност Цариградског Патријархата.
Света Гора има укупно 20 свештених, суверених, царских, патријаршијских и ставропигијских манастира, чији ранг важи последњих 400 година, са следећим хијерархијским редоследом који је неизмењив:
1. Велика Лавра, посвећен Светом Атанасију атонском
2. Ватопед, посвећен Благовештењу Пресвете Богородице
3. Ивирон, посвећен Успењу Пресвете Богородице (велика Госпојина)
4. Хиландар, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице
5. Дионисијат, посвећен Светом Јовану Крститељу
6. Кутлумуш, посвећен Преображењу Господњем
7. Дохијар, посвећен Светом Архангелу Михаилу
8. Пантократор, посвећен Преображењу Господњем
9. Ксиропотам, посвећен 40-ци Светих Мученика
10. Зограф, посвећен Светом великомученику Георгију
11. Ксенофонт, посвећен Светом великомнученику Георгију
12. Каракал, посвећен Светом Петру и Павлу
13. Филотеј, посвећен Благовештењу Пресвете Богородице
14. Свети Павле, посвећен Сретењу Господњем
15. Свети Пантелејмон (Русик), посвећен Светом Пантелејмону
16. Есфигмен, посвећен Вазнесењу Господњем
17. Ставроникита, посвећен Светом оцу Николају
18. Симонопетра, посвећен рођењу Христовом
19. Григоријат, посвећен св.оцу Николају
20. Констамонит, посвећен св.Архиђакону Стефану
Сви манастири су строго православни, у томе су они јединствени и сви заједно представљају најбоље издање источноправославног (Византијског) монаштва.
У управно-правним односима они су независни један од других тј. они су самоуправни и сами о себи се старају. А сваки манастир преко свог представника, антипросопа учествује у раду Свештене општине, највишег законодавног и управног тела ове монашке републике.
Монашке установе Свете Горе
Статут Свете Горе из 1924.године дефинише монашке установе које постоје на Светој Гори. То су: општежитељни манастири, идиоритмијски манастири, скитови-општежитељни и идиоритмијски, скитови, келије, колибе, молчалнице и станишта. Све набројане установе које нису манастири припадају једном од двадесет светогорских манастира и од њих се не могу отуђити.
Општежитељни манастири
До 1963.године на Сетој Гори је било општежитељних и идиоритмијских манастира. процес духовне обнове Свете горе који је започео седамдесетих година 20.века омогућио је да су данас на Светој Гори свих 20 манастира општежитељни. Сваким општежитељним манастиром управља игуман са епитропијом и герондијом (сабором стараца). Да би неки монах био изабран за игумана, мора да испуњава следеће услове: да је благе нарави, јаке побожности, примерног владања, црквено образован, школски образован и да има административне способности, да има преко 40 година старости, да је пострижен у Светој Гори и да је у манастирски списак уведен пре најмање 10 година.
Право да бирају игумана имају сви монаси са стажом од шест година. Игуман се бира доживотно изузев ако не врши своју дужност како ваља или чини теже преступе. Избор новог игумана се мора извршити у року од шест месеци. Игуман има духовну власт над манастирском братијом која му дугује поштовање и пуну послушност. Монаси у општежитељном манастиру не располажу никаквом имовином, а све њихове потребе задовољава манастир. Сви монаси на Сетој гори су грчки држављани од дана уписа у књигу монаха (монахологију), тј. од дана пријема монашког пострига. Послушања у манастирима дају се братији сагласно са унутрашњим правилником сваког манастира, а према способностима и моћи свакога.
Сваки је манастир дужан да одржава болницу и апотеку, а дом стараца обавезно функционише при сваком манастиру. Општежитељни манастири се не могу преобратити у идиоритмијске.
Идиоритмијски манастири
На Светој Гори нема више идиоритмијских манастира. али зато има идиоритмијских скитова.
У њима монаси поседују своју имовину и сами задовољавају своје потребе. Трпеза је заједничка само недељом, као и молитва. манастиром управља епитропија и сабор стараца. Стално тело у овим манастирима је сабор старешина чији чланови се морају одликовати благом нарави, чистим животом, црквеном спремом и административним способностима.
(еф)
ЈЕДИНИ ИЗУЗЕТАК ЗБОГ СРБИЈЕ
Члан епистасије може да напушта Кареју само када то захтева његова епистатска дужност. Протоепистату одсуствовање ни у ком случају није дозвољено. Ипак, знамо за један изузетак. У време агресије НАТО на Србију у Београд је априла 1999, у знак подршке српском народу, у посету српској патријаршији допутовала највиша светогорска делегација на челу са протосом Стефаном Хиландарцем. |