|
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
На самом врху високог пирга Светог Саве српског, за време игумана Гаврила, саграђен је 1681/82. године храм посвећен светом Јовану Претечи Господњем. Ктитор овог храма је био београдски митрополит хаџи Симеон. Црква има већ уобичајену правоугаону основу, а уз њу се налази још две келије за монахе који су је осплуживали. И овде простор наоса наткривљује слепа купола елипсастог облика ослоњена на пиластре. Олтарски простор се завршава полукружном апсидом која излази на спољашњу фасаду пирга. Улазна врата су од камена, а у под су уграђене две мермерне плоче са каменим мозаиком као што је у главној цркви, па се може помислити да је овај под са прелаза XIII-ог у XIV век и да овај храм бар делимично потиче из времена настанка пирга и Милутинове задужбине, католикона.
---
У правоугаоној основи пирга, параклис је саграђен тачно на средини, постављен дужом осовином у правцу запад-исток. Изнад наоса, над правоугаоном основом, саграђена је калота са прислоњеним луковима. На источној страни је травеј намењен олтарском простору, прекривен попречним полуобличастгим сводом. У средини источног зида је полукружна апсида, а у северном и јужном зиду по једна полукружна ниша. Улаз је на средини западног зида. Испред је трем у целој дужини са стране пирга. У геометријском и занатском смислу, параклис је добро урађен. Улазна врата имају леп камени оквир. Под је од камених плоча, а средишњи део је украшен мозаичком траком, очигледно по узору на под у католикону.
Унутрашње мере: дужина 4,90 метара,ширина 3,20 метара, висин од пода до темена каоте 5,30 метара.
---
Поменути ктитор, београдски митрополит Симеон, две године касније 1683/84, у доба игумана Симеона, плтио је да се храм и живопише. О томе сведочи и његов портрет у пуној архијерејској одежди пред улазом, који замењује припрату, гдеје он насликан као ктитор који у рукама држи модел ове цркве. Од присутних фресака најупадљивије су оне које приказују живот и страдање Претечево у једанаест композиција. Најпознатије међу њима, рођење и смрт Претече, издвојене су и приказане пред улазом у параклис. У слепој куполи испред Христа Пантократора, насликана су четворица јеванђелиста. Тројица од њих су заузета састављањем својих јеванђеља, а Свети Лука је представљен као иконописац који слика Богородицу са малим Христом.
Зограф који је осикао фреске, урадио јеи иконе на иконостасу овога храма. А на четири иконе (Христоса, Богородице, Рођења претече и Недремано око) показао је врхунско умеће у сликарсву ликова. Двери са овогиконостаса спадају у 17.век.
---
Иако настале крајем XVII века, фреске у цркви Јована Претече још показују знатне квалитете за своје доба. Непознати грчки мајстор поштује стара иконографска правила и умешно размешта појединачне ликове и сцене. Склон је исцрпнијем описивању библијских догађаја, што се види у сценама Pacпећа Христовог или Погубљења Јована Претече без обзира на оскудан простор којим је располагао.
Исти уметник који је сликао фреске урадио је и иконе на иконостасу овог храма. На четири иконе (Христа, Богородице, Рођења Јована Претече, Недремано око), он се показује још у бољој светлости. Уз занатску умешност, сликар поседује и лепо осећање за колористичку усклађеност једне већ осиромашене палете. Двери са представама Благовести, пророка Давида и Соломона и четири архијереја настале су у XVIII веку.
(хђ-83), (кк), (сп-84), +хиландарски зборник 3,
|
Јована Крститеља, Претече
