(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
У манастирској библиотеци чува се једна од најбројнијих светских збирки словенских рукописа.
Хиландарска библиотека је најстарија и најзначајнија стара српска сачувана библиотека. Током осам векова свога постојања била је духовно средиште српског народа, књижевни и преписивачки цетар у коме су настајала најзначајнија дела средњовековне српске књижевности, науке и уметности.
То је, после трагичног пожара Народне библиотеке у Београду у рату 1941, најбогатија ризница рукописних споменика старе српске писмености и књижевности. Са књигама скупљаним без прекида још од краја XII века, хиландарска библиотека је најстарија, у правом смислу речи - национална библиотека српског народа.
Мора да се напомене да је ова збирка књига и покретног добра која се данас налази у Хиландару само делић онога што је у Хиландару створено и сакупљено, већи део ове баштине се поред матичне библиотеке налази и у библиотекама широм света, а део библиотечке грађе је пострадао у пожарима.
Чудотворна икона Пресвете Богородице, заштитница хиландарске библиотеке
У манастиру Хиландару чувају се 1.150 рукописа, (1076 на папиру и 74 на пергаменту), 383 хрисовуље и повеље (182 на папиру и 201 на пергаменту), 76 примерака старе штампане књиге и 6 инкунабула, 4.518 примерака старе књиге, као и преко 40.000 књига, часописа и новина од XVII до XX века. Народна библиотека Србије је од 1971. године присутна у Хиландару и једна је од првих институција културе Републике Србије која је почела рад на сакупљању, обради, заштити и презентовању писаног блага манастира Хиландар. Деведесетих година XX века започето је прикупљање књига по келијама и параклисима манастира како би се објединиле, обрадиле и заштитиле рукописне и старе штампане књиге, као и повеље, албуми, хрисовуље, часописи, новине итд.
У хиландарској библиотеци су чувани највећи данас познати српски богослужбени и књижевни споменици: Хиландарски листићи, Маријин кодекс, Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље, и претпоставља се за Синајски пслатир.
Изборно јеванђеље, XIV век
Оснивање хиландарске библиотеке
Основана је када и манастир око 1198.године. Манастир, посвећен Ваведењу Богородице, основали су монаси Симеон и Сава, бивши велики жупан Стефан Немања (1166-1196) и његов најмлађи син Растко Немањић (1175-1235), творци независне српске државе и цркве.
Прве хиландарске књиге набављене су из литургијских потреба, пре обнове старог грчког истоименог манастира, и биле су грчке и руске. Током 1198. године,најкасније у првим деценијама XIII века. Библиотека је највероватније добила и прве српскословенске књиге. Димитрије Богдановић, уважавајући основну чињеницу да у Хиландару нема књига старијих од XIII века, осим Хиландарских листића с краја X почетка XI века (нађених у Пиргу Светог Саве) и два руска неумска с краја XII или почетка XIII века, претпоставља да се у првобитни фонд, поред Хиландарског типика (Chil As 156) и Паримејника (Хил. 313) могу убројати Мирослављево јеванђеље из око 1185. године. (Бгд. Народни музеј, Инв. бр. 1536) и Вуканово јеванђеље око 1202. године. (Санкт Петербург. Руска национална библиотека Ф н I 82).
Једино што се може сигурно претпоставити јесте да су првобитне хиландарске књиге морале бити богослужбене, и то словенске и грчке. Историјске податке о књигама Хиландарске библиотеке (самог манастира, његових ћелија и пиргова), налазимо у Хиландарском (1199) и Карејском типику (1199) као и двема Милутиновим повељама из 1302. и 1313.године.
У Оснивачкој повељи великог жупана Стефана Немање из 1198.год, књиге се не помињу. У оба типика посвећена је пажња статусу књига. Претпоставља се да је Сава саставио Хиландарски типик у другој половини 1199.год, превођењем и адаптацијом пролога типика цариградског манастира Богородице Евергетиде у коме је радо обитавао. Њиме се регулисао манастирски живот, и у њему се, у 21. глави регулише заштита црквених предмета и књига. Књиге се на сличан начин помињу и на самом крају Карејског типика.
Хиландарски типик, XII век
У Милутиновој оснивачкој повељи за Хиландарски Пирг Хрусију са храмом Вазнесења Господњег (1302), књиге се помињу, на првом месту, као ктиторскипоклони. "И саздах им пирг, на њем сахрам Спасов, и исплних књигами и завеси и икони...". У другој, Милутиновој донаторској повељи из 1313.год. за исти тај пирг, са потврдом архиепископа Саве III, потврђује се све што је дато приликом оснивања. На првом месту су опет: књиге, иконе,завесе... Не говори се о каквим је књигама реч, али се подразумева да су то богослужбене књиге.
Краљ Милутин (1282-1321), велики ктитор-градитељ радо је поклањао књиге. Тако је болници, коју је подигао у Цариграду,поклонио "једну малу библиотеку". Наше манастирске библиотеке, којесу биле најбројније у српској средњовековној држави сачуване су умалом броју. Оне се не могу употпуности посматрати у светлу савременог библиотекарства, али основни библиотекарски појмови, библиотечки послови, па и сами термини везани за њих, остају суштински исти. Хиландарска библиотека је по типу византијска манастирска библиотека, јер је и духовни живот српског народа у средњем веку византијског модела. Иако су историјски извори и литература којиговоре о хиљадугодишњем (330-1453) трајању византијског библиотекарства оскудни, ипак се на основу њих, уз помоћ компаративног бугарског, руског, грузијског, античког и хеленског материјала, као и западноевропског, може претпоставити како су изгледале српске средњовековне библиотеке.
Хиландар, колевка писмености (видео)
Данас се интензивно ради на очувању и обнови целокупног библиотечког фонда, који представља најзначајније библиотечко културнои наслеђе српског народа. Обнова фонда се одвија уз помоћ Народне библиотеке Србије чији стручњаци обављају и контролишу конзервацију, рестаурацију, микрофилмовање и дигитализацију библиотечког материјала. тренутно се спроводи програм под називом Дигитализација блага Хиландара. О детаљима ове обнове више информација ћете добити од Задужбине манастира Хиландара, која је задужена за њену обнову.
|