Манастир Костамонит

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

Констамонит је подигнут на „лепом и здравом месту“, између високих гора, у шумовитом и добро заклоњеном пределу. Има основицу правилног четвороугла са црквом у средини, а улаз му је са јужне стране.

Историјски се први пут помиње у XI веку. Сава хиландарац вели за Констамонит да је „једна од најстаријих полазних тачака хришћанске културе на овом полуострву“, и да у томе не уступа ни Ватопеду ни Филотеју.

У хрисовуљи цара Јована V Палеолога (1351) манастир сe помиње под именом Кастамонит. Почетком четрнаестог столећа манастир је после једног пожара обновила племкиња Ана Филантропина, којом приликом је братству поклонила и икону Богородице Путеводитељице. Пожари који су уследили донели су калуђерима нове невоље. Тако се међу ктиторе ове обитељи уписао и српски велики челник у време кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића Радич Поступовић. Његова ктиторска повеља се и данас чува у манастирској архиви. Радич Поступовић је као лаик напиао типик за монашки живот, што је јединствен случај. Српски достојанственик је у овом манастиру потом живео и умро као монах Роман. Поступовићев поклон потврдио је 1433. године деспот Ђурађ Бранковић, приложивши и сам одређену суму новца.

Главна црква је четврта на истом црквишту, посвећена Првомученику Стефану, а саграђена је између 1860. и 1871. године у време игумана Симеона. Димитрије Аврамовић, који је по Стеријином налогу, путовао у Свету Гору, 1847. и 1849, да попише српске древности, наводи да је цркву подигао Радич Поступовић. То би значило да је Радичева задужбина срушена и изграђена нова Саборна црква. Има две припрате и њени габарити одговарају „величини манастира“. Констамонит има четири црквице унутар зидина. У параклису посвећеном Богородици Вратарници (Портаитиси) је истоимена чудотворна икона, поклон српске принцезе Ане Филантропине. Ову икону је игуман Симеон носио на свом путовању у Русију (1872-1876). У манастиру се чува предање да је и чудотворна Одигитрија њен дар. Изван манастира је још пет параклиса, онај посвећен Светом Антонију, са лепим иконостасом из 1670, налази се на месту некадашњег манастирића Неакит.

Од манастирских драгоцености вредне су помена: честица Часног крста, део десне руке Светог архиђакона Стефана и рамена кост Константина Великог, један византијски крст и златни повез јеванђеља израђен у Калариту (Епир) 1820, који се сматра даром Кире Василике.

У овом грчком манастиру очувано је и неколико српских повеља – две Радича Поступовића, једном одређује манастиру помоћ од 20 литара сребра годишње, после пожара од 1424; другом је после своје смрти завештао братству за издржавање седам села. Он је прописао и типик кога ће се калуђери држати, који се и данас чува у архиви. Две даровнице су са потписом деспота Ђурђа Бранковића, једном се потврђује Радичево право својине над завештаним селима.

(28)

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)