Црква Светог Трифуна

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Налази се на око 50 метара од главног улаза у манастир или на свега 10 метара од северних зидина манастира, у манастиркој башти. Не зна се поуздано ко је био ктитор и када је подигнута ова црква, али преовладава мишљење да је подигнута почетком XVII века. 1719.године била је  преправљана. Зидана је веома брижљиво, каменим квадерима, уоквиреним опекама и има правоугаону основу, са малом спољашњом апсидом.

Црква није живописана, а њен једини вреднији украс је њен иконостас из 1620/21.године. Овај иконостас је дело хиландарског монаха и сликара Георгија Митрофановића, једно од његових најлепших остварења.

Унутрашњост црквице има две целине:наос и олтарски простор. У наосу четири пиластра носе преко лукова сразмерно велику куполу са осмостраним тамбуром, која почива на ниском коцкастом постољу. Улазна једнокрилна дрвена врата су леп дрворезбарски рад и сведоче да је овај уметнички занат цветао и у XVII веку. 

Изгледа да је било више дародаваца који су дали прилоге за сликање икона, међу њима и два хиландарска јерођакона, Михаил и Исаија. Данас на иконостасу, који сачињавају делови олтарске преграде из XVII века из главне цркве, стоје три иконе: Пресвете Богородице, Господа Исуса Христа и св.Трифуна (на истој дасци), док су двери са представом Благовести у манастирској ризници. Ове иконе, а посебно лик арханђела Гаврила из Благовести, зрело су Митрофановиево остварење. Цртачке несигурности из ранијих година овде се не запажају, ликови су продуховљени и елегантно издужени, а обраа лица је истанчана.

Уз иконостас, на зиду у продужетку престоних икона, постављене су још две иконе из 1770. године. Уз икону Христа и св. Трифуна је икона Симеона Српског и Св. Саве Српског, а на супротној страни заједничка икона св. Антипе и Јована Крститеља. Обе иконе су коректан грчки рад из друге половине XVIII века. Занимљив је словенски натпис уз св. Антипу, у коме је забележено да он цели зубне болести.

(сп-112)