Хиландарски листићи

Библиотека

Хиландарски листићи

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Хиландарски листићи су најстарији српски рукопис писан на хартији и најстарији словенски споменик писан ћирилицом сачувани до данас. Хиландарски листићи потичу с краја X и почетка XI века. Иначе ови листићи припадају ћирилском делу канона. Обухватају 2 листа и по садржају су делови беседе Светог Ћирила Јерусалимског (318-395). Пронашао их је 1844. године В.И. Глигорович у Хиландару, тачније у малој скриптарници у пиргу Светог Саве и поклонио их је Новоросијској државној библиотеци у Одеси- данас државни универзитет у Одеси.

Данас се Хиландарски листићи чувају у државној универзитетској библиотеци у Одеси под бројем Р I 533. В.И. Глигориевич је 1851 године објавио препис са грчким предговором и властитим напоменама као и 1852 и 1856 године затим су објавили И.И. Срезневски 1868 године и И.В. Јагић 1882 године са коментарима.

Међутим, године 1898 објављује фототипско издање листића уз критички осврт у Петрограду Степан Михајлович Куљбакин (Хиландарски листићи, Споменици старословенског језика), Куљбакин дописни члан Руске академије наука и уметности, лингвиста, 1941 године сахрањен у Београду. Куљбакин је написао и значајно дело

(Лексика Хиландарских дела XI века и Дела ћирилске писмености XI века 1900 године).

О Хиландарским листићима се детаљно и веома аналитички бавио Георгије Георгијевски (Скопје) и објавио рад 1970 године под насловом Хилендарските ливчиња. Потом је уследило издање које се бавило Хиландарским листићима А.Минчеве Старобългарски кирилски откъслеци. София, 1978, 24—39.

Хиландарски листићи*-hil.kulbain.pdf

Степан Михајлович Куљбакин