Келија Светог Јована Богослова

Ιερό Χιλιανδαρινό κελλί Αγίου Ιωάννη του Θεολόγου

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

крајем ΧΙΧ века

Налази се северо-источно од Кареје на неких 35 минута хода.

Не зна се када је ова келија настала. Из докумената се зна да су је Свети Сава српски и Свети Симеон купили ову келију од Протата која је 1198.године већ била напуштена. Они су је обновили и поново активирали и била је под управом испоснице Светог Саве Освећеног да би више година касније потпала под управу и бригу манастира Хиландара. По неким изворима, све до крајa XV века, у њој су обитавали српски и руски монаси који су одржавали винограде и воћњаке, да би келија запустела све до XVIII века када је насељавају грчки монаси. Након грчког устанка у XIX веку, келија бива опустошена и 1877.године у њу долази монах Никанор, рус и јеромонах Герасим који је обнављају. Већ 1897.године у њој је било бројно братство, а 1902.године је поново освећена црква посвећена Светом Јовану Богослову. До октобарске револуције у њој је обитавало чак 40 руских монаха, који су келију проширили као и имања. Направљена је и трпезарија за 250 људи, 1904.године као и госпопримница и подрум. Било је у плану да се изгради и нови главни храм величине 40х40х30м, али октобарска револуција је све то спречила. У овој келији су се чувале древне иконе Светог Саве, древна икона Светог Јована Крститеља и чудотворна икона Богородице Наместнаје, честица Часног крста и мошти многих светитеља. Од 1917.године братство келије почиње да се смањује и последњи старац се упокојио 1963.године од када је келија напуштена.

Више о келији на: на руском

Више о келији на http://svetogorskestaze.blogspot.com/2018/10/8.html