Црква покрова Пресвете Богородице

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

Ова црква се налази у манастирским зидинама „на саставу јужних и источних манастирских зидина, између некадашње и данашње манастирске болнице“. Црква је саграђена 1643 год. у време игумана Теодосија, па је обновљена и осликана 1740 год. залагањем новог ктитора архимандрита Герасима и неколико приложника из Сарајева: Дамјана, Трипка и Јова. И ова црквица има „слепу“ куполу. Њено зидно сликарство чине: у доњој зони су приказани стојећи ликови Светих Врача, ратника и монаха у наосу, а архијереја у олтару. У вишим зонама су велики празници, а у олтару главне сцене из живота Пресвете Богородице и доста ретка и занимљива сцена како четири анђела подижу Часни Крст. У куполи је Исус Христос и Небеска литургија. На западном зиду је лик ктитора архимандрита Герасима са моделом цркве пред Богородицом и Христом. Споља, око улаза, приказан је Страшни Суд са много детаља. У олтару ове цркве привлачи пажњу лик Свете Тројице, насликан у ниши ђаконика. Ту је насликан Господ Исус Христос са три лица и шест руку! Овом необичном представом желело се да се на сликовит начин прикаже јединство и неразлучност Свете Тројице- Бога Оца, Сина и Светог Духа.

иконостас са престоним иконама из 1798.год.

---

Параклис Покрова Богородице је једнобродна грађевина, има два травеја.уз јужну је уска просторија, келија, а на западној страни претпростор из кога се улази у параклис и келију. Изнад западног дела параклиса на квадратној основи је калота,постављена на прислоњене лукове на северној, западној и јужној страни. На источној страни је полуобличасти свод који прекрива олтарски простор. У источни зид уграђене су три полукружненише. Средња шира, главни је део олтара. Основа и укупна структура грађевине занатски су добро изведене.

Унутрашње мере: дужина 5,21 метар, ширина 4,22 метра, висина од пода до темена куполе 5,26 метара.

---

Зидне слике цркве претежно и даље гаје средњовековне иконографске традиције. У репертоару се ипак запажају неке барокне црте које су преузете преко грчких сликарских радионица (анђели који уздижу крст на своду олтара, Христос из чијих рана истиче крв коју прихватају анђели у ниши протезиса). Исто тако, занимљиваје и иконографска новина када у Небеској литургији у калоти учествују сва три лица Св. Тројице.

У стилском погледу, по тканинама са много цветних орнамената, ликовима јеванђелиста у пандантифима, као и по неким другим детаљима, уочава се присуство левантинског барока, смиреног и прилагођеног светогорској традиционалној средини.

На резбареном и позлаћеном иконостасу са краја XVIII века, иконе Христа Господа и Богородице су из времена живописања храма, а иконе Светог Јована претече и Светог Саве српског са Светим Симеоном Немањом настале су 1798.године и придодате на крајевима иконостаса.Тада је и првобитни иконостас надвишен и украшен ликовима осам пророка, деизисом и на врху сликаним крстом.

(?), (кк), (сп-88),+хиландарски зборник 3,