(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)
Ксенофонт– Ξενοφώντος, Ksenofondos (Свети великомученик Георгије- Ђурђевдан, 23. април/6. мај) - подигнут је на благом узвишењу поред мора, између Дохијара и руског манастира Светог Пантелејмона. Од првог удаљен двадесет минута хода, а од другог добар сат.
По предању које је забележио Барски, у манастиру су прво живели Срби и Бугари. Када је тамо боравио 1726, затекавши тројицу-четворицу монаха (од којих је само један био свештеномонах), правило се читало на словенском, а видео је и много српских и бугарских књига (грчких мало). Сава хиландарац каже да је „манастир прво засновао Ксенофонт, неки српски војвода (иначе историјски непозната личност)“, па је по њему и добио име. Грчки писци не помињу то предање, ни да је у Ксенофонту било словенских калуђера. Кадас само каже да је, према традицији, манастир основао преподобни Ксенофонт у Х веку. Он је потписао један акт прота Јована из 991. године. И још да је Ксенофонтов брат био неки Теодор, којег је Свети Атанасије исцелио у Милопотаму. Манастир се прочуо када је у њега, за време цара Вотанијата (1078-1081) дошао под именом Симеон, велики Друнгарије (заповедник византијске флоте) Стефан, с тројицом својих рођака. Подигао је одбрамбену кулу и конаке, опремио цркву, даровао братији књиге и иконе. Манастир је постао „права кошница калуђерске предузимљивости“.
Манастирски комплекс је добио данашњи изглед после пожара од 1817. године. Тада су предузети обимни грађевински радови, зидови бедема су продужени и манастирско двориште је проширено толико да је саграђен нови саборни храм, који по величини заостаје само за оним у светоандрејском скиту у Кареји и скиту Пророка Илије. Има мермерни иконостас, није живописан и веома је светао, за разлику од оног у суседном Дохијару.
Масивна четвороугаона кула у порти служи и као звоник. Фијала у његовој близини је знатно старија од конструкције која је окружује. Ксенофонт има две трпезарије, старију дограђену уз спољну припрату старе цркве, и нову у западном крилу наспрам улаза у нову цркву.
У манастиру ће вам радо показати иконе Деизиса и Дванаест апостола, које потичу из шеснаестог века, затим чудотворну Богородицу Одигитрију, за коју легенда вели да је, 1730 год., у три маха сама долазила из Ватопеда, после чега су се два братства сагласила да треба да остане у Ксенофонту. Слика се као Одигитрија левакиња, само је њена глава једва наклоњена ка Христу. Слави се 21. јануара. Налази се на северном стубу храма. Мозаичке иконе Светог Ђорђа и Светог Димитрија из ХII века спадају међу уметнички највредније. За прву причају да су је иконоборци бацили у ватру, али да је она остала неоштећена, па када је неки побожни хришћанин оставио на пучини сама је допловила до Ксенофонтовог манастира.
(28)
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)
|