Гробљанска црква и костурница

Гробљанска црква са гробљем

Костурница која се налази у подруму Гробљанске цркве

Из времена краља Милутина је и трећа важна култна грађевина у Хиландару, гробљанска црква, сада посвећена Благовештењу, а некада, по свој прилици, апостолима Петру и Павлу. Налази се на неких сто метара испред главног улаза у манастир. И она је претрпела измене 1762. и 1868. године. Њену старост могућно је одредити једино на основу особина њеног типа, начина грађења и стила сачуваних фресака - што је везује за доба обнове Хиландара под краљем Милутином. Подељена је на два спрата: у доњем делу је крипта или костурница, у горњем храму. Доле се, у посебним јамама, чувају кости умрлих монаха, а у по пет ниша, изграђених уз подужне зидове, постављене су полице у које су смештене лобање покојника. Такав начин полагања костију вајкадашњи је на Светој Гори. У горњем делу грађевине налази се једнобродна црква са троделним олтарским простором и припратом.

У олтару је полукружна апсида, споља тространа, а у проскомидији и ђаконикону по једна полукружна ниша, споља невидљиве. Наос и припрата били су покривени двосливним кровом, док су, као и сада, над олтаром полуобличасти свод, а над ђакониконом и проскомидијом крстасти. Доњи део грађевине био је изидан ломљеним каменом, горњи - на јужној, источној и западној страни - каменим квадерима и опеком. Јужна страна, окренута према манастиру, била је посебно истакнута помоћу четири степенасто увучена прислоњена лука, изведена у опеци. Испод лукова су три полукружно завршена прозора и једна врата.

Припрата је отворена: на западној страни је улаз, а на јужној велика бифора која је, некада, у доњем делу морала имати две преградне и, можда, скулптуром украшене плоче.

Одавно је уклоњен стари дрвени трем који је обухватао део јужне и целу западну страну цркве. Почивао је на ступцима и пиластрима. Преко њега се улазило у наос и припрату.

Хиландарска гробљанска црква саграђена је према типу храмова на спрат, који су у источном хришћанству, у Византији и на Западу, коришћени за сахрањивање. Најстарији сачувани храмови су на Истоку - у Цариграду су из средњег византијског доба, а у Србији и Бугарској настајали су између XII и XIV века. По начину зидања гробљанска црква везана је за архитектуру из времена Палеолога. Њена улога у животу манастира је велика јер се у њој врши служба повезана са култом мртвих. Због тога је, после главног храма и трпезарије, по величини трећа култна грађевина у манастиру Хиландару.