(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
Кроз богату историју Хиландара, створене су многобројне цркве-параклиси, келије, колибе, Аргатске-радничке куће и друго како у самом Хиландару тако у његовој ближој и даљој околини, које су припадале Хиландару, а којих данас више нема. Данас се на основу многих рукописних докумената као и са бакрорезних светлописа може видети и наслутити које су то биле грађевине, коме посвећене, које врсте и до када су постојале, међу њима су биле и:
Црква Светог Харалампија
светлопис је из 1923.године
Црква Светог Харалампија се налази изнад скита Светог Василија, Хрусија на око 200 метара. Овај параклис је срушен у земљотресу 1932.године. Не зна се које ктитор ове цркве, али се сматра да је настала око 1770. године и то као виноградарски параклис, пошто се налазила усред винограда на Савином пољу. Црква је била правоугаоног облика величине 8,85м х 6,35м и са два пиластра са сваке стране подељена је била на три дела. Црква је у средишњем делу имала кубе, олтарски простор је имао три полукружне нише, апсиду, проскомидију и ђаконикон. Зидана је савременим стилом, кречним малтером, опеком, каменом. Лукови су били сазиданим опеком. Зидови су дебљине свега 55цм тако да је сама контрукција цркве била слаба. Сваки травеј је имао по један прозор или нишу на бочним зидовима, рушевине цркве су сачуване спорадично до 4 метара у висину.
(сн)
светлопис из 1955.год.
светлопис из 2016.год.
Скит Светог Јована Претече
Скит Светог Јована Претече, или познатији као скит усековања главе Јован Претече је смештен у самој удолини речице која се спушта са брда Папа Конаки, нанеких 400 метара ваздушном линијом источно од Скита Свете Тројице. Овај скит је од почетка био чифлик- у поседу хиландарске келије Светог Јована Златоустог у Кареји. У овом скиту су се подвизавали руски монаси. Скит је био веома значајан за манастир Хиландар,због тога што је онједо време једини плаћао аделфат Хиландару за коришћење манастиске земље. Иначе је овај скит имао велике површине под виноградом, баштама и маслињацима и био је обавезна успутна станица на главом путу Хиландар-Јованица. Последње помињање овог скита као живог-настањеног монасима је било око 1930.год. већ наон другог сетског рата се бележи да је у рушевинама и пада у потпуни заборав све до 2018.годне кад га аутор овог сајта, уз помоћ хиландарског братства поново налазе, мапирају, документују и ваде из заборава.
скит Јована Претече (светлопис из 2018.године)
скит Јована Претече (светлопис из 2018.године)
Црква светих безсребреника Кузме и Дамјана
Ова црква је била у Хиландару и порушена је, на њеном месту је сазидана црква Св.Апостола и Рођења Богородице. Она је свакако постојала још 1757.године, јер се види на бакрорезу манастира Хиландара, који је те године израђен у Москви.
На основу изгледа са бакрореза, црква је имала у приземљу истурен трем са аркадама, који је био покривен кровом на коме су биле камене плоче. иза овог крова на спрату, налазио се још један трем који је био мало повучен од лица доњег трема. Аркаде доњег трема биле су, изгледа, зидане, а стубови горњег трема били су очигледно дрвени.
(сн)
Црква Светог Димитрија
На бакрорезу манастира Хиландара из 1757.године, у легенди под бр.8 уцртана је црква Светог Димитрија, на брду изван манастира. Цртеж приказује кућу са приземљем и спратом. Свакако да је то била мања црква на неком манастирком имању, с јужне стране манастира, али се о њој данас не зна ништа.
(сн)
Црква Апостола Петра и Павла
Ова црква је насликана на бакрорезу манастира Хиландара из 1757.године. Налазила се између звоника и пирга Светог Саве, а то је простор на коме је била зграда хиландарске библиотеке, која је изгорела 1722.године. Зграда библиотеке касније није била обновљена, као што је био случај са осталим грађевинама, које су такође изгореле у том пожару. Тако је заувек нестала ова црква.
(сн)
Манастирић Светог Симеона Богопримца (ман.Вороскопу)
Ова црква је некада била у рангу манастира. Иначе, настала још у 9.веку у време настанка монашке заједнице на Светој Гори. У 11.веку је тада манастир Светог Симеона обновљен и по свему судећи био поклоњен Светом Сави од цара Алексија III у чијој хрисовуљи се наводи да поклања српском роду и манастире у Милејама. Овај некадашњи манастир, а касније црква Светог Симеона Богопримца је позната и као Вороскопу, налази се на рту Светог Симеона северо-западно од Хрусије. Данас су видљиви остаци ове цркве. чека реконструкцију.
(аф), (мж4), (вм2)
Манастирић Светим Омологитима, Стефаница
Из појединих списа се види да је Хиландару припадао и манастирић посвећен Светим Омологитима, познатији као Стефаница. Овај манастирић је вероватно настао у 10.веку и поклоњен је Светом Сави крајем 12.века као један од бројних манастира Милеја и Вигле. За овај манастир је 1389.године потврђено да припада Хиландару У вакуфнаму је топоним уписан као Моловит, слично записуна полеђини српске повеље- Мологит. По списима, налази се изнад луке Јованица, данас се у том подручју налазе неке рушевине, а једна од њих је и овај манастирић. У вакуфнаму из 16.века се наводи као активна кућа. Очекују се даља истраживања.
---
Мали манастир Св.Омологта, који спомињу Доментијан и Теодосије, можда се налазио северозападноод места Корифе. Св.Омологити,Св.Георгије и Св.Никола забележени су као добра Хиландара у Милејама у потврдној хрисовуљиАндроника II од јануара 1299.године.
(аф-249), (мж-211)
Келија Светог Николе
Келија Светог Николе у Милејама припадала је Хиландару још од времена Светог Саве. Може се закључити да је из 9. или 10.века. Откупљена је 1568. године. Током 17.века је била уређена келија, са баштом, лозом, маслинама. била је опскрбљена само неопходним богослужбеним предметима, неколиким књигама и најпотребнијим алатом. Хиландарци су је 1682.године дали у доживотни закуп јеромонасима Григорију и Пајсију. У уговору, ако по светогорском обичају после истека закупа или смрти закуподаваца се келија враћа у власништво манастира, тј. Хиландара. Локација келије је до данас непозната.
---
Св.Омологити,Св.Георгије и Св.Никола забележени су као добра Хиландара у Милејама у потврдној хрисовуљиАндроника II од јануара 1299.године.
(аф-250), (мж-211)
Манастир и пирг Калитса
светлопис из 2016.год.
Овај манастир се налази на левој обали реке Калитса на самом њеном ушћу, у подножју полуострава Арапис. Сматра се да је постојао још у 10.веку, а Св.Симеон Мироточиви га је вероватно добио на поклон од Ромелијског цара Комнина Анђела заједно са другим манастирима Милеје. У појединим списима из 15. и 16. века помиње се пирг Светих Мученика који се налази у његовој непосредној близини. Остају даља истраживања. (мж4)
Пирг Светих мученика (светлопис из 2018.год.)
Турска кућа, милиција на Ахладуди
светлопис из 2016.год.
Овај параклис са келијом се налази у подручју Ахладуде, смештен је уз сам пут који водо од Хрусије ка Арапису. Незна се тачно време његовог оснивања. Данас су видљиви остаци параклиса и келије у висини до 5 метара, источног, јужног и северног зида са пар ниша у зидовима. Чека даља истраживања.
светлопис из 2016.год.
Келија Светог Димитрија
Ова келија се налази 3 км јужно од области Папарника. Сматрам да је припадала метоху манастира стари Зиг у чијој се и околини налазила. Данас подручје у којем се вероватно налази је Папарника које припада Хиландару. Преостају даља истраживања.
аутор, (сх)
-Манастир Светог Ефтимија, на Арапису. (аф)
-Манастир Светог Андреја, на Арапису.
-Манастир светог Николе, на Арапису.
Арбанашки, албански пирг
Палеомонастирио, стари манастир (Св.Марина и ман.Јована Селине)
+(аф -263), +(вм2), +(мж3)
Цаинова црква
(вћ 66), (аф)
Манастир Светог Георгија
По свој прилици манастир светог георгија у Милејама који помиње Теодосије, идентичан је са истоименом монашком установом "више манастира", чији опс границе је постојао у хиландарском архиву 1299/1300.године и који се спомиње у једном фалсификованом опису границе из 14.века. са доста вероватноће се може казати да је Свети Георгије био смештен негде према северу, између Хиландара и Есфигмена.
(мж-211)
Манастир Зиг
Локација манастира Зиг је данас дискутабилна између српских и грчких историчара и археолога. Српки археолози и сторичари сматрају да је манастир Зиг на падинама Мегали Вигле (велике страже) подно врја Мити 510м, а грчки археолози сматрају да је манастир Зиг заправо манастир Франкокастро на граници Свете Горе на јужној морксој обали. Питање убикације је и даље актуелно.
Манастир Зиг је један од најстаријих, тј.међу првим манастирима Свете Горе који се помињу у сачуваним документима, вероватно је из 9. или чак из 8.века. Био је међу највећим и најзначајнијим у то време. Свети Сава српски и Симеон Мироточиви су манастир Зиг заједно са његовим метохом на поклон добили од ромелијског цара Алексија Анђела, заједно са другим манастирима Милеје/ Мелије.
Данас је по српским историчарима на Хиландарској земмљи, унутар Свете Горе у области палеомелиса на граници Свете Горе, на свега 300 метара од Манастира Светог николе, Скорпијски. У историјјскимм изворимма манастир Зиг се први пут помиње 991.године када се његов игуман Нифон потписао на једном протатском документу. временом је манастир запустео. Године 1325. Хиландарци су од Протата купили мали запуштени манастир Св.николе Чудотворца, звани Скорпијски, који се налазио у суседству хиландарског метоха зига и тако су проширили посед.
54.МК
Манастир Светог Николе звани Скорпијски
манастир Св.Николе, Скорпијски
Манастир Светог Николе, Скорпијски је данас ван граница Свете Горе на свега 50 метара од границе, надамо се да ће опет припасти Хиландару. Године 1325. маја месеца Хиландар је купио од Протата Скорпијски манастир посвећен Св.николи Чудотворцу, који се налазио на свега 300-500 метара од манастира Зига који данас припада Хиландару, јер је у границама Свете Горе. Да Хиландар поседује Скорпијски манастир, потврдио је цар Андроник II маја месеца 1326.године. манастир Светог Николе је био запуштен и претило му је потпуно ишчезавање пошто се налазио у близини јачег манастира Зиг, па да се неби угасио протат га је продао Хиландару, што је дало резулатта, па је заживео и појачао своју економију. Хиландарци су тако спојили поседе и Протат је убрзо издао потврду о новим границама. Али су га пљачкали пирати, каталанци и османлије, па је у 15.веку запустео. Данас се налази у области Палеомелиса.
54.МК
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
|