Први помен печата на српским средњовековним повељама у Архиву манастира Хиландара забележио је познати руски путописац Василије Барски. Он је написао да је у Хиландару видео педесет повеља са печатом или без њега, али је појединачно навео свега тридесет њих, са подацима за сваку споменуту
повељу да ли има или нема печат.
Први српски средњовековни печат из светогорских архива објавио је Павле Јулинац 1765, а исти примерак је поново репродуковао архимандрит Јован Рајић скоро тридесет година касније.
Неопходно је да се претходно укаже на основне статистичке податке о српским повељам у Хиландарском архиву, тој, чини се, најзначајнијој скупини српских средњовековних докумената. Данас се у српском одељку Хиландарског архива, према списку академика Владимира Мошина, налази 157 инвентарских бројева. Од тога броја треба изузети двадесет четири исправе, јер се односе на време од XVI до XVIII века, као и осам украдених, што значи да се у Хиландару данас налази сто двадесет пет српских повеља, које се односе на време од краја XII до краја XV века.
На тридесет четири повеље налазе се печати, или њихови видни остаци. У тај број нису урачунати откинути и украдени печати чије су врпце сачуване, нити празни прорези за воштане печате исечене заједно са подлогом.
Печати о којима је овде реч су метални и воштани. Металних има двадесет пет и воштаних девет. Међу воштаним нема висећих, сви су отиснути и према томе једнострани. Међу металним, који су углавном владарски, налази се и један грчки
властеоски, очигледно премештен. Од воштаних само је један властеоски (великог слуге Јована Оливера), два су вероватно припадала Оливеру Големовићу, дворском чиновнику деспота Ђурађа Бранковића, док остали потичу од црквених лица. Међу њима, најзначајнији је онај св. Саве, још као монаха, а остали припадају: три патријарсима, један архиепископу и два хиландарским игуманима.
Међу металним владарским печатима налази се известан број премештених. То се нарочито односи на печате цара Стефана Душана који се налазе на повељама краља Стефана Уроша II Милутина.
|