|
(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013
Црква Светог Георгија се налази у самом врху пирга Светог Георгија
У југозападном делу манастирског дворишта у грчком Хеландариу био је изграђен још давне 1100.године снажан пирг посвећен светом Георгију. Грчки монаси су напустили Хиландар због пустошења гусара, а по доласку Сетог Саве србског у опустели Хиландар, одмах је започета обнова како пирга тако и цркве на врху пирга светог Георгија. У то врем црква је била и украшена и живописана. То је једнобродна грађевинана чијем е источном крају налазио олтар. Мали храм је само источним зидом излазио на фасаду пирга, док га је са остале три стране окруживао узан ходник. Сачињавала су га три уобичајена дела: припрата, наос и олтарски простор са апсидом усеченом у зид.
Параклис Светог Ђорђа фрескописан 1684.год.
Најраније фреске из 1260 године налазе се претежно у данашњој припрати и на спољашњим зидовима цркве. У западном делу припрате очувани су ликови седморице чувених монаха-пустињака (светог Антонија, светог Саве јерусалимског, Јефрема сирина и др.), а од осморице делимично преосталих велики пророка у западном делу цркве, препознају се само Исаија и јона. на западном зиду су остаци композиција Васкрсења Лазаревог, Преображења и Уласка у Јерусалим. Осим овога виде се и фрагменти Сретења на јужном зиду наоса и Силазак у ад на северном зиду олтара.
Нарочито су ретке илустрације Канона на исход душе који је саставио Андреја Критски. Оне описују искушења кроз која пролази душа монаха да би стигла у рај и овакве сцене требало је да подстичу на узоран живот, јер се он читао самртницима ако умиру у мукама. у њему се опширно описују искушења тела и душе самртника: тело раздиру звери, а душу муче демони, да би на крају циклуса Богородица умолила Бога да покојнику опрости грехове.
Непознати аутор ових фресака негује стил који одговара строгој, аскетској средини Хиландара. На ликовима, посебно истакнутих монаха у припрати, волумен се не истиче много, колорит је уздржан и светао, композиције поједностављене, а цело сликарство је лишено амбиција да буде допадљиво. Својом озбиљношћу, унутарњом снагом и осећањем за монументалност, ове фреске репрезентују посебан ток у оновременом византијском сликарству.
Херцеговачки митрополит Василије је при игуману Георгију обновио врх пирга и храм на њему 1670/1671. године. Том приликом је наново подигнут зид између припрате и наоса, изнад припрате је саграђена слепа купола, а над наосом купола. Средином XIX века купола над наосом је надвишена. У под цркве уграђене су и три мермерне плоче са плитким рељефом из XII века. У лунети изнад врата кроз која се улазиу параклис насликан је патрон храма-Свети георгије на коњу. Ова фреска је настала 1686.године, а њено сликање је платио монах Анастасије.
пирг св. Ђорђа, јужни зид - стихови о непогребеном лешу, четврти пасус шесте песме аколутије ”на разлученије”
пирг св. Ђорђа, јужни зид - аколутија ”на разлученије”, илустрација последњих стихова
Млађе сликарство у цркви св. Георгија потиче из 1686, и следило је обнову пирга из 1670/1671. године. Иконографски програм у храму је сасвим једноставан: приказани су стојећи ликови светитеља, неколико сцена Великих празника и циклус св. Георгија у осам композиција. Зидне слике су радила два мајстора неједнаких способности. Иако обојица поштују стара иконографска правила, само један од њих поседује солидна сликарска знања, што се нарочито уочава по коректности цртежа и поузданијем осећању за боју. Најмлађи живопис у цркви потиче из 1851. године и прекрива површине у надзиданој куполи.
На иконостасу сачињеном од делова олтарске преграде из XVII века из главне цркве налазе се првобитне иконе Христа и cтojeћa фигура св. Георгија. Оне потичу из око 1686. године, а дело су бољег сликара зидних слика. Лепе двери са представом Благовести из почетка XVIII века припадале су некад другој целини. Икона св. Саве Српског и Симеона Немање крај иконостаса настала је у XVIII векy.
Најмлађи живопис у цркви потиче из 1851 годне и дело је светогорског уметника Генадија. Његове зидне слике прекривају поврчине у надзидној куполи, Божанствена литургија, пророци.
---
У поду параклиса су три мермерне плоче са украсима из 12.века, очигледно сполије из цркве Светог Саве и Светог Симеона.
Унутрашње мере: дужина са припратом 6,90 метара, ширина 3,70 метара од пода до темна куполе 7,08 метара.
(сп-94), , (?), (сп-96), (кк), +хиландарски зборник 3,
|
Великомученика Георгија
