|
(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013
Ovo hilandarsko zdanje se još naziva i pirg Hrusija, a nalazi se nedaleko od hilandarskog pristaništa/arsane svetog Vasilija na oko 500 metara severno, na steni koja ulazi u more.
Hilandarska katizma Svetog Vasilija je nekada bio manastir po imenu Paleomonastirio- Stari manastir. Osnovan je krajem 9.veka, a osnivač je bio monah Vasilije, učenik Svetog Jevtimija.
Zbog opasnosti od gusara u Srbiju je dolazio hilandarski iguman Kirijak da zamoli kralja Milutina da ih obezbedi s mora, obrazlažući to rečima : "Ceo život nam je na moru i od mora". Kralj je molbu uslišio: između 1300. i 1302. godine podignut je veliki pirg Hrusija, verovatno u sklopu postojeće kelije ili utvrđenja na steni iznad samog mora u kojoj je neko vreme bila smeštena vojska kralja Milutina u svrhu odbrane Hilandara. To je malo, zasebno utvrđenje na jednoj steni na obali, s visokom, čvrstom kulom, na čijem je vrhu, dok nije srušen, bila kapela posvećena Svetom Spasu. Oko kule prostire se malo dvorište, opkoljeno visokim zidinama, a uz njega čvrsto građen arsenal za brodove. U dvorištu je Milutinov sin, kralj Stefan Dečanski, u trećoj deceniji XIV veka, sagradio hram s trodelnim oltarskim prostorom, jednom kupolom i pripratom s poprečnim svodom. Posvetio ga je Svetom Vasiliju, zbog čega se, od tog vremena, pirg Hrusija nazivao i Sveti Vasilije. Kralj Milutin je, u više navrata, dodeljivao Hrusiji razna dobra i metohe, a izvojevao joj je i izvesnu nezavisnost od Hilandara. Hrusija je tada postala jedno od najmoćnijih i najvećih pristaništa na Svetoj Gori.
Skit Svetog Vasilija je ekonomski veoma ojačao tokom 14.veka sa svojim vinogradima, pašnjacima, maslinjacima i voćnacima da je izdejstvovao nezavisnost od Hilandara i bio uvršćen kao manastir u zakoniku i tipiku patrijarha Antonija 1394.godine i potvrđen i legalizovan 1498.godine kao manastir, a njegov starešina je upisan na visokom dvanaestom mestu hijerarhijske lestvice svetogorskih manastira. Manastir Svetog Vasilija je posedovao više metoha van Svete Gore, najveći od njih je bio u selu Kucovo, na Strumi blizu Amfipolija. Često se u raznim dokumentima ovaj manastir nazivao i pirgom Svetog Vasilija. Iz legende na bakrorezu iz 1757.godine se navodi kao Stari manastir i tada se sastojao od crkve, pirga,13 prostorija-kelija, kuhinje i peći. Imao je više monaha i ekonoma. U blizini je posedovao i kuću,mlin i druge ekonomske prostorije.
(www.zn), (?), +hilandarski zbornik 3,
Više na: Hrusija
|
Svetog Vasilija, Hrusija
