|
(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013
Krst Svetog Simeona Mirotočivog
Krst Svetog Simeona Mirotočivog se nalazi na putu od Hilandara ka arsani Svetog Vasilija; u neposrednoj blizini crkve Blagoveštenja,m ili grobljanske crkve.
https://www.afon-balkani.org/1057106610411048105810481071-2015/3
Česma Arhimandrita Vasilija
Na pola puta od Hilandara ka moru, tj. arsani Svetog Vasilija, arhimandrit Vasilije Hilandarac je 1902.godine sazidao česmu za spomen na posetu kralja Aleksandra Obrenovića, Hilandaru. Kralj je bio u Hilandaru od 21. do 25.marta 1896.godine što se vidi iz natpisa na kamenoj ploči.
Česma je podignuta u ogradi vinograda, koji je zasadio isti arhimandrit Vasilije. Zidana je kamenom, duga je 6,90 metara, a visoka 2,45 metara. Srednji deo je obrađen u obliku malih piramida, prema njemu je niša sa polukružnim lukom.
Česma i danas služi. po svojoj arhitekturi predstavlja malu stilsku improvizaciju, koja se više ne naslanja ni na kakve utvrđene tipove.
(sn)
Štala, mazgara, senara i hatlarnica
Kompleks štale sa kućom mazgara (hatlarnicom) i senarom manastira Hilandara nalazi se izvan manastirskih zidina, nedaleko od severnog zida. Radi se o kompleksu sastavljenom , s početka od četiri različite građevine, od kojih su danas očuvane tri. Postojeće građevine formiraju kompleks koji u osnovi ima oblik slova “G“ (čiji se duži krak prostire u pravcu sever-jug).
Dvospratna građevina (kuća mazgara), koja se nalazi na jugu, oslanja se sa severne strane na jednospratnu (staju), izdužene osnove, a ova, pak, sa svoje severne strane na jedan drugi, znatno viši objekat (senaru), postavljen poprečno. Na južnom zidu senare još su vidljii tragovi jedne dugačke zgrade, paralelne sa istočne strane sa izduženim objektom štale. Ova zgrada je takođe služila kao štala i srušena je relativno skoro.
Hatlarnica, zgrada za mazgare
Nema podataka o vremenu nastanka i o fazama gradnje kompleksa. Izgleda da je nastao u 19. veku u različitim ali međusobno bliskim, vremenskim intervalima. Novije dogradnje iz dvadesetog veka nisu izmenile izgled, arhitektonsku fizionomiju, kao ni funkciju kompleksa. Sudeći po dodirnoj spojnici severnog zida staje sa jugozapadnim krajem zgrade senare, možemo da pretpostavimo da je senara verovatno nastala pre staje .
Osnovni principi intervencije na kompleksu su očuvanje u najvećem stepenu autentičnosti konstrukcije, zadržavanje tipologije, zadržavanje i konzervacija svih istorijskih i dekorativnih elemenata i svake istorijske faze tri građevine, koje sačinjavaju kompleks.
Slučaj kompleksa staje – senare manastira Hilandara je od posebnog značaja, pošto jasno možemo da definišemo njegovu namenu i zbog toga što je jedan od najkarakterističnijih i najreprezentativnijih objekata ove vrste, sačuvanih na Svetoj Gori.
mazgara
Posebno je značajan rad na rekonstrukciji štale, dugačkog prizemnog objekta sa arhitektonski zanimljivom drvenom krovnom konstrukcijom, koji će nakon rekonstrukcije sačuvati izvorni izgled. Krovna konstrukcija primenjena na objektu štale je tipa “proste vešaljke“, postavljena po principu “rog vezač“ Može se smatrati pretečom savremenih drvenih rešetkastih nosača koji su se pojavili sredinom 20. veka, dakle 150 godina nakon gradnje kompleksa. U objektu neće biti postavljena tavanica tako da će ambijent, uz promenu namene, ostati autentičan.
.jpg)
senara
Objekat Senara je pušten u upotrebu u aprilu 2006. godine. Do aprila 2007. završenu su i poslednji radovi na druga dva objekta, Štali i zgradi za mazgare (Hatlarnici). Danas se ovi objekti koriste za smeštaj poklonika i radnika manastira.
izvor: www.hilandar.org
Perionica
Perionica je smeštena na oko 120 metara severno od manastira Hilandara, na izvoru vode od koje nakon desetak metara se voda uliva u potok, i ovo je bi glavni razlog da se perionica izgradi upravo na ovom mestu. Na Svetoj Gori ima vrlo malo sačuvanih perionica, tako da je ova Hilandarska neka vrsta rariteta.
Nezna se kada je tačnoo sagrađena ova šerionica, ima je na bakrorezu iz 1757.godine tako da je sigurno da je postojala već početkom 18.veka. Po tipu gradnje, arhitekte i istoričari umetnosti je smeštaju u 16. ili 17.vek pošto ima elemente izgrađenih lukova i presvedenih stubova koji se sreću kod pirgova iz 11. i 12.veka. Objekat je pravougaone osnove veličine 8h5 metara. južni i istočni zid su otvoreni i presvedeni lukovima, dok su severni i zapadni zid zatvoreni. Lukovi su izvedeni od opeke i naviše su presvedeni u dve polukalote. Krov je sačinjen od kamenih ploča. Duž severnog zida je smešteno kameno korito u koje se kanalom uliva kazan , uz zapadni zid u kojem se kuvala voda, a od korita dalje se nastavnja kameni kanal koji se ulivao u potok. perionica je ozidana kamenom i opekom vezani belim čvrstim malterom. Na južnom zidu je izvedeno dekorativno lice opekom u stepeničastom ukrasu. Danas perionica nije u funkciji i u fazi je obnove.
54.MK
Krst u vinogradu
|
Utvrđenja van manastira
