Sveta gora je carstvo bez krune,
država bez vojske,
zemlja bez žena,
bogatstvo bez novca,
mudrost bez škole,
kuhinja bez mesa,
molitva bez prestanka,
Veza sa nebesima bez prekida,
slavopoj Hristu bez umora,
smrt bez žaljenja.
Sv. Nikolaj srpski
...„I na ovom parčetu zemlje, koje more zapljuskuje, gde je klima najzdravija, nad kojim se nadnelo azurno nebo, među večito zelenim brdima i dolinama, na dohvatu veličanstvenog svedoka svemoguće prirode, nije se naselio nikakav narod, nego jedan red ljudi, koji se, istina, razlikuje poreklom, ali je jednak u veri, u nazorima ljudskim i u širenju svoje dužnosti. To su pustinjaci, kaluđeri, koji su se skupili u ovaj kutić zemnog šara, da u povučenosti provedu život, da u molitvi i dobrim delima zadovolje svoju savest, postavivši sebi odricanje svake svetske radosti i naslade kao glavnu svoju vrlinu“...
Sava Hilandarac
Monaški život izazivao je oduvek posebnu vrstu pažnje kod nemalog broja ljudi. Neki su želeli da saznanjem istine o monaštvu zadovolje puku znatiželju, dok su drugi tražili i nalazili odgovore o njegovoj suštini. Susretanje sa monaštvom, nikoga, međutim, ne ostavlja ravnodušnim.
Danas na Svetoj Gori postoji dvadeset suverenih opštežiteljnih manastira, onoliko koliko ih je bilo u XVI veku. Administrativno i duhovno od manastira zavisi 12 skitova i oko 250 kelija. Svaki manastir ima samoupravu, i reguliše živote svojih monaha u skladu sa monaškim pravilima i unutrašnjom upravom, odobrenom od strane monaha. Svake godine svaki manastir bira po jednog monaha, da ga zastupa u Sveštenoj opštini. Ovo zakonodavno telo bavi se problemima Svete Gore u celini, i takođe nadgleda rad manastira. Izvršni organ Sveštene opštine jeste Sveštena epistasija.
Sveta Gora je pod duhovnom jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije u Carigradu, a grčku vladu predstavlja civilni gradonačelnik. Danas Sveta Gora ponovo cveta. Veliki broj obrazovanih mladih ljudi odlazi u manastire, koji su sada svi opštežiteljni, kao i u skitove i kelije.
(Preuzimanje sadržaja sa www.hilandar.info u komercijalne svrhe nije dozvoljeno bez pisanog odobrenja autora tekstova. Pošaljite upit na njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2019.)
|