Osnivačka povelja Stefana Nemanje

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

Prevod povelje:

Iskoni stvori Bog nebo zemlju i ljude na njoj i blagoslovi ih i dade im vlast nad svim stvorenjem svojim. I jedne postavi careve, druge knezove, druge gospodare, i svakome dade pasti stado svoje i čuvati ga od svakoga zla koje nailazi na nj. Zato, braćo, Bog premilostivi utvrdi Grke carevima, a Ugre kraljevima, i svaki narod razdeli, i zakon dade i naravi ustanovi, i gospodare nad njima, po običaju i po zakonu rasporedivši svojom premudrošću.

Stoga po mnogoj svojoj i neizmernoj milosti i čovekoljublju darova našim pradedovima i našim dedovima da vladaju ovom zemljom srpskom, i Bog svakojako upravljaše na bolje ljudima, ne hoteći čovečje pogibli, i postavi me velikoga župana, narečenoga u svetom krštenju Stefana Nemanju. I obnovih svoju dedovinu i većma utvrdih Božjom pomoću i svojom mudrošću, danom mi od Boga, i podigoh propalu svoju dedovinu i predobih: od morske zemlje Zetu i sa gradovima, a od Arbanasa Pilot, a od grčke zemlje Lab sa Lipljanom, Dubočicu, Reke, Zagrlatu, Levče, Belicu, Lepenicu. I Božjom pomoću i svojim trudom to sve pridobivši, pospešenjem Božjim, pošto je moja vladavina odasvud primila mir i tišinu, počeh podsticati misao svoju i poučavati um svoj da želim i da se brinem za dušu svoju, u koji ću broj biti ubrojan u dan strašnoga suda, i kako bi mi bilo moguće primiti anđelski i apostolski obraz, i posledovati Vladičinim rečima: "Uzmite jaram moj na se i naučite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem; jaram je moj blag i breme moje je lako".(1)

Kada je prošlo mnogo vremena, Vladika moj premilostivi ne previde moljenja stvorenja svoga, no kao štedri trudopoložnik i nagraditelj, koji reče prečistim svojim ustima: "Ne dođoh prizvati pravednika, no grešnike na pokajanje",(2) i pošto mi se po milosrđu njegovu iznenada ukazalo pogodno vreme, i sve ovoga sveta, čast i slava dođe mi kao ništa, i sva krasota ovoga života i divan izgled, pokaza mi se kao dim, a Hristova ljubav sve više se vezivaše za mene, makar i nedostojnog, ja odmah ostavih vladavinu moju i sve moje, različno moje, pošto se tako izvolelo Hristu i presvetoj Gospođi Bogorodici. I udostoji mene grešnoga svoga jarma blagoga i satvori me zajedničara časnog i anđelskog i apostolskog obraza maloga i velikoga. Kada se ovo svršilo sa mnom, pošto se ovako ustrojilo, ostavih na prestolu mojem i u Hristom darovanoj mi vladavini ljubljenoga mi sina Stefana, velikoga župana i sevastokratora, zeta Bogom venčanoga kir Aleksija, cara grčkoga. I makar i nedostojan da se narečem sluga Hristov Simeon monah, blagoslovih ga svakim blagoslovom, kao što blagoslovi Isak Jakova sina svojega, da on napreduje u svakom delu dobrom u vladavini svojoj, i da bude dobrosrdan prema krstijanskom svetu, i da se brine za crkve i za one koji služe u njima, i da ne bude nikako zazoran od Tvorca svih i Gospoda. A posle ovoga, voljom Vladike moga Isusa Hrista, kao što objavljuje Pismo: "Nijedan prorok nije primljen u svome otačastvu",(3) poče se podizati misao moja da napustim poznate moje i decu i nađem neko mesto, i da tu dobijem spasenje. I ne ostavi mene Vladika moj, ni moje želje, jer se još više raduje zbog grešnika koji se kaje.(4) Iziđoh iz otačastva svoga u Svetu Goru, i nađoh manastir nekada bivši, zvani Hilandar, Vavedenje svete i preslavne Vladičice naše Bogorodice, gde ne beše kamen ostao na kamenu, no sasvim razvaljen. I potrudivši starost svoju, uz pomoć sina mi velikoga župana Stefana, udostoji me Vladika moj da mu budem ktitor. I delove njegove uništene potražih i obnovih ga po volji Vladičice Bogorodice, i pošto isprosih parike od cara u Prizrenu, dadoh od njih manastiru u Svetoj Gori Svetoj Bogorodici, Tetivlju, Trnje, Retivštica, Trnovac, Hoča i druga Hoča i trg tu, i dva vinograda tu nasadih; i 4 pčelinjaka: jedan u Trpezama, drugi u Dabšoru, treći u Goliševu, četvrti u Paricima, a za svakim pčelinjakom po dva čoveka; i planinu Bogaču; a od Vlaha, Radovo sudstvo i Đurđevo, a svega Vlaha 170. I dadoh od stoke što sam mogao, i u Zeti kobile i soli 30 merica. I ako ko od manastirskih ljudi ili Vlaha pobegne pod velikoga župana ili kod koga drugog, da se opet vraćaju; ako li od županovih ljudi dođu u manastirske ljude, da se opet vraćaju. I sve što dadoh manastiru u Svetu Goru, da ne treba ni mome detetu, ni mome unučetu, ni mome rođenome, ni kome drugome. Ako li ko ovo izmeni, da mu Bog sudi i da mu je Sveta Bogorodica suparnica na strašnom sudu onom i ja grešnik Simeon.

Krst Simeonov i potpisanije

Biblijski citati

1. Mt. 11, 29-30.

2. Mt. 9, 13.

3. Mt. 13, 57; Mk. 6, 4; Jn. 4, 44.

4. Lk. 15, 7.

Komentari

Jedne postavi carevima - Arenga (uvodni deo) Hilandarske povelje Simeona Nemanje utvrđuje osnove vladarske ideologije, koja u skladu sa vizantijskim shvatanjima počiva na ideji harmonične hijerarhije i podele prava odn. dužnosti. Izvor prava i ustrojitelj čitavog političkog i pravnog poretka u svetu je, prema tim shvatanjima, Bog. O tome kapitalna rasprava G. Ostrogorski, Vizantijski sistem hijerarhije država, i druga, Vizantijski car i svetski hijerarhijski poredak, u: Sabrana dela Georgija Ostrogorskog V. O verovanjima i shvatanjima Vizantinaca, Beograd, 1970, 238-277. O ideologiji same ove povelje: V. Mošin, Samodržavni Stefan knez Lazar i tradicija nemanjićkog suvereniteta od Marice do Kosova, O knezu Lazaru, Naučni skup u Kruševcu 1971, Beograd 1975, 14-16.

Našim pradedovima - od bitnog je značaja isticanje kontinuiteta samodržavne odn. suverene vlasti koju Nemanja nasleđuje od predaka koji su vladali "ovom zemljom srpskom". Nemanjićki legitimitet, dakle, počiva na prednemanjićkom legitimitetu srpske državnosti, koja ima svoje utvrđeno mesto u svetskom hijerarhijskom poretku i jasnu providencijalnu funkciju. Otuda Nemanja, uspostavljajući svoju vlast kao veliki župan, samo "obnavlja svoju dedovinu" odn. "podiže propalu svoju dedovinu" pa je to, znači, akt restitucije već ranije konstituisanog, a ne konstitucija novog.

Morska zemlja - Primorje ili "Pomorje" u širem smislu reči, Zeta (ranije Duklja) sa gradovima - Skadrom itd. Arbanasi - sinonim Arbanije, Albanije, odn. arbanaskih zemalja (u Savinom Žitiju Svetoga Simeona to je "Raban"). Pilot je oblast u zaleđu Skadra. Grčka zemlja je teritorija pod neposrednom vlašću Vizantije. Lab - oblast oko reke Laba. Lipljan - u središnjem delu Kosovske kotline. Dubočica (Glbočica) - u porečju Jablanice, leve pritoke Južne Morave. Reke - leva obala Južne Morave ispod Jastrepca. Zagrlata - oko Đunisa Levče - u izvorištu Lugomira, leve pritoke Velike Morave. Belica - oko reke Belice, severno od Levča. Lepenica - oko reke Lepenice, severno od Belice. Vid. i komentar Savinog Žitija Svetog Save, na str. ove knjige.

Sevastokratora - Stefan Nemanjić je kao zet vizantijskog cara Aleksija III Anđela ("Komnina"), oženjen njegovom ćerkom Evdokojom, dobio visoku dvorsku titulu sevastokratora.

Kao što blagoslovi Isak Jakova - Vid. Post. gl. 27. Hilandar - Podizanje Hilandara ovde je prikazano tačno kao "obnova" tj. kao podizanje novoga na temeljima starog, grčkog manastira. Ističe se pri tom pomoć Nemanjinog naslednika Stefana, kao i dar vizantijskog cara Aleksija III.

Mileje - Kraj u Svetoj Gori gde se nalazio Hilandar. O tome: M. Živojinović, Manastiri Hilandar i Mileje, Hilandarski zbornik 4 (1978) 7-16. Sva parička sela koja su data Hilandaru nalaze se u bližoj ili široj okolini Prizrena, tada na vizantijskoj teritoriji.

Vlasi - Prvobitno ostatak romanizovanih balkanskih starinaca, koje su Srbi zatekli u planinama kao stočare. Potom, etnički asimilovani i posrbljeni, Vlasi u srednjovekovnoj Srbiji čine socijalnu kategoriju, stanovništvo stočarskog zanimanja i strogo utvrđenih prava i obaveza. Vlaško "sudstvo" je teritorija, područje pod vlaškom jurisdikcijom, tj. pod jurisdikcijom imenovanog vlaškog starešine.