|
Kada se monah Simeon upokojio (13. februara 1200. godine), bio je sahranjen u naosu katolikona, uz južni zid. Po kazivanju Domentijana, pisca Života Svetog Save i Života Svetog Simeona, za vreme službe je poteklo miro iz groba i iz Simeonovog lika na zidu. I odmah je počelo da čini čuda. Godine 1207, u pratnji grupe hilandarskih monaha, Sava je preneo očeve "cele i netaknute" mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu. Tako je ispunio očevu poslednju želju da počiva u "zemlji otačastva svoga" i radi mirenja zavađene mu braće, onda su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javi u snu igumanu Metodiju i kaže mu kako je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će za utehu hilandarskom bratstvu iz praznog groba njegovog iznići loza i dokle god ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva.
Ta loza se održala i do naših dana. Ista svake godine bez izuzetka bogato rađa, iako joj se osim obrezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje, niti se kakve mere protiv filoksere ili drugih bolesti i štetočina preduzimaju, što predstavlja veliko čudo Božije, i time veliku moralnu utehu i duhovno obodrenje za naše Hilandarsko bratstvo, a i za sve verujuće Srbe.
Simeonovoj lozi se pripisuje čudotvorna moć. Mnogo je svedočenja da je besplodnim supružnicima, koji su čvrsto verovali, darovala porod. Najpoznatiji takav slučaj zbio se u 16. veku kada je solunski paša, blagodareći ovom grožđu, dobio naslednika. U znak zahvalnosti, on je 1582. godine poklonio Hilandaru veliko imanje van granica Svete Gore, zvano Kakovo, s kojeg manastiru i danas pristižu najveći prinosi. Čak je i svog sina poslao da bude monah u Hilandaru, ali su ga hilandarci odgovoriliod toga videvši da mu nije milo.
Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.
|
