|
(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)
(rođenje svetog Jovana Krstitelja, na dan 24. juna)
Manastir svetog Dionisija, znan kao Dionisijat, osnovan je na početku druge polovine XIV veka, od strane prepodobnog Dionisija koji je došao iz Korče u zapadnoj Makedoniji. Smešten je na ogromnoj, okomitoj steni, osamdeset metara iznad mora na jugozapadnoj obali atonskog poluostrva. Manastir se oduvek odlikovao podvižničkom strogošću, duhovnom procvatu naročito je doprineo iguman gavrilo koji se na toj dužnosti nalazio više decenija. Manastir je opštežiteljni od 1805. Godine.
Glavna crkva posvećena rođenju svetog Jovana Preteče sagrađena je u periodu od 1537. do 1547. godine. Manastir ima četrnaest paraklisa, i to osam unutar i šest izvan zidova. Najvažnija je crkvica posvećena Bogorodici nastala kada i glavni hram, čiji je sastavni deo. U njemu se čuva veoma stara ikona Bogorodice rađena u vosku poznata kao „Akatistna”, a po predanju nosio ju je patrijarh Sergije 626. godine u litiji oko Vizanta za vreme avarske opsade.
Dionisijat ima sedam kelija u Kareji i okolini, a jednu od njih (posvećenu svetom Stefanu) koristi predstavnik manastira pri opštini. U neposrednoj blizini manastira takođe ima nekoliko staništa, od kojih treba pomenuti keliju posvećenu svim svetima u kojoj su freske koje su 1610. godine radili ikonopisci Danilo i Merkurije. Bratstvo se sastoji od oko pedeset monaha, dok ih desetak živi po drugim staništima.
Dionisijat je počeo da igra značajniju ulogu tek početkom XVI veka, kada ga obilato pomažu vlaški vojvoda Jovan Neagoje, muž Milice-Despine Branković, moldavski vladar Petar IV Rareš, čija je druga žena Jelena Branković, takođe kći despota Jovana, Aleksandar Lapušneanu i njegova žena Roksandra, zatim Stefan Kantakuzen, Nikola Mavrokordat i Aleksandar Mavrokordat, dobrotvori iz Sera i sa Halkidike, mitropoliti Makarije iz Herakleje i Jeremija iz Beograda, kao i austrijski ambasador u Carigradu Jovan Frangopulos, poreklom iz Janjine. Zahvaljujući njihovim prilozima zadobio je visoko mesto u svetogorskoj hijerarhiji.
Manastir odlikuje podvižnička strogost, a duhovni procvat u poslednjih pola veka plod je preduzimljivog igumana Gavrila, koji je njime upravljao nekoliko decenija. Po Antonijevom tipiku, 1394, bio je devetnaesti po rangu, da bi se 1574. popeo na peto mesto koje i danas drži. Posle tri veka osobenožića bratstvo Dionisijata se odlukom patrijarha Kalinika, 1805, vratilo opštežiteljnom pravilu.
Glavna crkva, posvećena rođenju sv. Jovana Preteče, u tesnoj manastirskoj porti sagrađena je u današnjem obliku od 1537. do 1547. godine, kada je iguman bio Matija. Ova crkva je zamenila stariju i manju, a oslikao je freskomajstor Zorzes sa Krita. U desnom brodu nalaze se portreti manastirskog ktitora Petru Rareša sa decom, u prirodnoj veličini.
U riznici se čuva krst Jelene Paleolog, predstava Raspeća u reljefu na pateni od slonovače (H vek), plaštanica iz HVI veka, bogato povezana jevanđelja...
Jedna od najvećih dragocenosti među dokumentima je hrisovulja Aleksija III, izdata povodom osnivanja manastira, dugačka je 2,98 metara i ukrašena izuzetno uspelom minijaturom koja prikazuje cara sa suprugom Teodorom i svetog Jovana Krstitelja između njih. Pri dnu dokumenta je carev potpis, crvenim mastilom. Manastir se diči i navodnim lancem sa okova apostola Pavla.
Biblioteka ima desetak hiljada štampanih knjiga, među kojima i nekoliko inkunabula, 804 rukopisna kodeksa (125 na pergamentu, tri su palimpsesti) i 27 svitaka. Istraživači koji su imali uvida u rukopisne kodekse kažu da je šezdeset rukopisnih knjiga ukrašeno minijaturama, a posebno se izdvaja kodeks br. 587. Reč je o jevanđelju iz XI veka sa 74 odlično očuvane minijature.
Ikona Bogorodica Pohvala
Za ovu svetu ikonu tvrde da je to ista ona koju je patrijarh Sergije nosio u litiji oko Carigrada nakon konačne pobede Vizantije nad Skitima. Darovao je blagočestivi car Aleksije III Komnen lično prepodobnom Dionisiju za vreme svog boravka u Trapezundu, što svedoči i natpis na poleđini ikone urezan na srebrnoj ploči. Negde 1592. godine ovu ikonu oteli su morski razbojnici, ali je njihov vođa odlučio, po strašnom viđenju koje mu se jedne noći prikazalo, da je smesta vrati nazad u manastir. Kada su doneli u manastir kivot u kome je bila položena ova sveta ikona i otvorili ga, on je bio prepun miomirisnog mira. Preneraženi ovim događajem, neki od razbojnika potražili su pokajanje za svoja zlodela i utehu u monaškom činu. Ikona 1767. godine biva ponovo ukradena, ovog puta od strane inovernika. Njih međutim presreću neki hrišćani, uzimaju od njih svetinju, i odnose je na ostrvo Skopelos. Čuvši za događaj, monasi odlaze na Skopelos da uzmu ikonu i vrate je u manastir, ali meštani ne žele da je se liše. Kasnije se međutim povinuju želji monaha, uplašeni velikom epidemijom koja se tih dana iznenada pojavila na ostrvu. Ostavši bez vazljubljene ikone, Skopeljani iz blagodarnosti podižu na svom ostrvu metoh, koji i danas postoji i prinadleži svetom manastiru Dionisijatu. Na ovoj ikoni znaci točenja svetog mira i danas su uočljivi. Naime, zbog velike količine istečenog mira sa čitave površine ikone i zbog njene velike starosti, Božije lice dosta je nerazgovetno i kao da se izbrisalo. Ova sveta ikona nalazi se u paraklisu Akatistne himne Presvetoj Bogorodici i svake večeri pred njom se okuplja čitavo bratstvo i čita se Akatist. Ona je malih dimenzija: visine je oko dva, a širine oko jedan i po dlan. Jedan ruski poklonik pak ostavio je ovakvo svedočanstvo o ikoni Pohvale: “U Dionisijatu se pre nekoliko godina nalazila i čudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja je čudesno celom svojom površinom točila miro, tako da je čitav srebrni okov bio njime natopljen. Ona se sada nalazi na ostrvu zvanom Skopelos, nedaleko od Svete Gore, udaljenom skoro 80 milja prema jugu, jer su je monasi nakon silnog moljenja poklonili tamošnjim hrišćanima, od kojih zauzvrat svake godine dobijaju neku vrstu nadoknade. Izostavljam povest o ovoj ikoni, jer je veoma opširna. Samo beležim da je jedan razbojnik, došavši u Dionisijat na silu oteo ovu svetu ikonu od monaha, zatvorio je u nekakav kivot i ukrcao se na brod, preteći i huleći. Otisnuvši se na pučinu, još iste večeri javi mu se u snu Presveta Bogorodica, preteći mu sledećim rečima: – Zašto si me, lukavče jedan zatvorio u kovčeg i zaključao? Vrati se i odnesi me nazad u moje prebivalište, gde sam boravila u tišini i miru. On ili nije razumeo ili se nije obazreo na ove reči i probudivši se nije na viđeni san ni mislio niti se brinuo. Tek kada se iznenada podigao veliki vetar i strašna bura a njegovi ljudi se našli u opasnosti, on se setio svoga sna i ikone. Otrčavši u svoju kabinu, on pronađe kovčeg razlupan na delove, a svetu ikonu kako pliva u obilju miomirisnog mira koje je iz nje isteklo. Kada je uzeo u ruke, bura se utišala. Uplašeni tim događajem, razbojnici se vrate nazad u manastir. Pristavši u luku, oni dojave monasima da su doneli svetu ikonu, moleći ih da siđu na obalu i da je sa počastima dočekaju. Monasi zadivljeni odmah siđu, obučeni u svečane odežde, sa svećama i tamjanom, i uzevši onu časnu ikonu Bogomajke, donesu je radosni u Saborni hram i postave na njeno mesto. A gusarski vođa svima je pokazivao komade kivota i svoju odeću natopljenu mirom svete ikone, i oni se divljahu. Mnogi od razbojnika tada su se odrekli svog gusarskog života i otimačine, i kajući se postali monasi, dok su neki otvrdnuli srcem i loše završili.”
Ikona Svetog Jovana
Ova čudotvorna ikona svetog Jovana krstitelja nalazi se manastiru Dionisijat. Ona ostade nepovređena u velikom požaru koji je pretrpeo ovaj sveti manastir i sada se nalazi u sabornom hramu, na jugozapadnom stubcu, na koji se oslanja kupola hrama.
(fakti2),(atl.)-ikone
|
Manastiri
