Paraklis sveti Arhanđeli

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

Teško je u samom Hilandaru izdvojiti carska umetnička dela. Predanje pripisuje caru Dušanu paraklis Svetog Arhanđela, malu kapelu koja ima osnovu sažetog upisanog krsta, s jednom kupolom i apsidom i sa dve niše za đakonikon i proskomidiju. Dužinom južne strane prostire se hodnik kroz koji se ulazi u crkvu. Osvetljen je s tri velika polukružno završena prozora. Pošto je mesto na kome je paraklis podignut strmo, prethodno su bile izgrađene dve nepravilne prostorije za podnožje. Njihova namena, sem konstruktivne, danas nije poznata. Građevina ne daje dovoljno podataka zatačnije datovanje. Prvobitni živopis u kapeli mogao bi biti iz doba carstva. Očuvao se samo u južnom hodniku; u naosu je preslikan početkom XVIII veka, tako da mu se ostaci vide jedino na mestima gde je mlađi živopis oštećen. U hodniku su preostale dve kompozicije. Gostoljublje Avramovo i Hristova propoved o dve udovičine lepte - u gornjem pojasu, a pojedinačne figure u donjem. Pored likova proroka, kojih je najviše, tu su naslikani trojica apostola, Petar, Pavle i Toma, i Sveti ratnik Prokopije. Neobičnost je u tome što su prorocima i dvojici prvoapostola priključeni apostol Toma i Sveti Prokopije. I među apostolima i među svetiteljima ratnicima ima mnogo poštovanijih od njih dvojice. Njihov izbor je, verovatno, posledica lične želje danas nepoznatog ktitora živopisa, čiji su ono mogli biti patroni, a jedan od njih i imenjak.

Srednjovekovnom ikonostasu u ovoj kapeli verovatno su pripadale dve prestone ikone: Bogorodica Odigitrija s dva arhanđela u medaljonima i Sabor besplotnih sila, praznička ikona paraklisa (obe u muzeju). Prva je smanjena sečenjem, i na njenoj poleđini je sredinom XVIII veka naslikana druga Bogorodica s Hristom. Očigledno, ikona je u to vreme upotrebljavana u nekom drugom paraklisu. Sabor besplotnih sila obrezao je, 1615/16, hilandarski slikar Georgije Mitrofanović i na poleđini naslikao ikonu s istom temom. Stare ikone su rad jednog umetnika, ali njegova shvatanja i shvatanja zastupljena na freskama u hodniku kapele Svetog Arhanđela nisu istovetna nego su samo bliska. Svetle u boji jer im osnovni sklad počiva na ružičastom, bledozelenom i svetlosivom freske skoro nemaju naglaska: ne nastoji se na snažnom suprotstavljanju svetlih površina tamnijim, niti se beli akcenti, sem izuzetno, mogu naći na oblicima. Osobenost slikara je da naglašava izražajnost svetiteljskih likova blagim izobličavanjem njihovih crta i dekorativnom stilizacijom vlasi. Istih decenija tako su radile i neke monaške slikarske radionice po Makedoniji (Zrze, Nikola Šiševski, deo u Markovom manastiru, Pološko, ikona Vavedenja iz Ohrida itd.). Najbliži slikar majstoru iz Svetog Arhanđela u Hilandaru bio je onaj koji je radio u kapeli Rođenja Jovana Preteče u manastiru Jovana Preteče na Menikejskoj Gori iznad Sera. Većina fresaka na Menikejskoj Gori nastala je u doba srpske vlasti, pod carem Dušanom i despotom Jovanom Uglješom. To je slučaj i sa kapelom. Mogućno je da je upravo slikar iz Sera došao u Hilandar. Svi natpisi na ovim freskama, za razliku od ostalih u Hilandaru, u srpskoj su redakciji. Možda ta činjenica govori da su one naslikane još za vreme srpske vlasti u Svetoj Gori. Izgleda da je isti slikar izradio i neke ikone u manastiru. Leva polovina jedne prelomljene ikone - na kojoj je odlično očuvan jedan od dvojice Svetih Teodora može se, na osnovu stila i rukopisa, s velikom verovatnoćom njemu pripisati. Isti svetiteljski lik, podudarnost u izobličavanju lica i istovetnost boja povezuju ovu ikonu s freskama u Svetim Arhanđelima. Ikonografiju Teodora Tirona i Teodora Staratilata, kakva je na hilandarskoj ikoni - gde se dvojica svetih ratnika, odloživši oružje, molitveno klanjaju Hristu koji ih odozgo blagosilja - širilo je njihovo osnovno kultno mesto, serska katedrala. Zato je u Makedoniji veliki broj crkava XIV veka prihvatio baš takvu ikonografiju dvojice svetih Teodora.