Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Kelije Svetog Ignjatija Antiohijskog  
 
 
  

Kelija Svetog Ignjatija Bogonosca ili Rođenja Presvete Bogorodice

Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Αγίου Ιγνατίου του Θεοφόρου

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

 


krajem XIX veka

Ova hilandarska kelija se nalazi na hilandarskoj zemlji oko 30 metara ispod hilandarskog konaka Svetog Save u Kareji. Ovu keliju su po ruskim izvorima osnovali  Sveti Sava srpski i Sveti Simeon u XI veku, a po grčkom izvoru su je otkupili i obnovili. Ima malo podataka o životu ove kelije od njenog osnivanja do XIX veka. Zna se da je bila po veličini mala, da je u njoj bilo do par monaha, da je građena u vizantijskom stilu, da je imala paraklis posvećen Svetom Ignjatiju Bogonoscu i da je bila aktivna sa više monaha sve do ΧVII veka kada je opustela.

Zatim ovu keliju 1884.godine obnavlja monah Mojsije koji je došao iz Rusije zajedno sa svojim ocem monahom Jakovom. o.Jakov je prvi došao na Svetu goru i podvizavao se u sveto Pantelejmonskoj keliji Rođenja Presvete Bogorodice, nakon nekoliko godina u istu keliju dolazi i njegov sin iz Rusije koji nakon tri godine prima postrig i monaši se u Mojsija. Mojsije traži blagoslov manastgira Hilandara da se nastani u već zapustelu keliju Svetog Ignjatija, dobija blagoslov i sa delom Svetopantelejmonske bratije nastanjuje ovu keliju 1884.godine kada i počinje sa njenom obnovom, tj. proširenjem ali sada u ruskom stilu, koji se u mnogome razlikovao od makedonsko-vizantijskog arhitektonskog stila koju je imala stara kelija. Po obnovi i proširenju hrama, monah Mojsije je preimenovao keliju u rođenje Presvete Bogorodice, u kojoj se prethodno podvizavao. Po završetku obnove i proširenja, kelija se sastojala iz dve velike trospratne zgrade. U glavnoj zgradi u prizemlju se nalazila trpezarija, ostava i podrum. Na drugom spratu je bila crkva posvećena Svetom Ignatiju Antiohijskom, koja je preimenovana u rođenje Presvete Bogorodice, a na trećem spratu je bila gostoprijemnica, arhodarikon i sobe za spavanje. U drugoj zgradi je bilo skladište, kancelarija i pekara. U ovoj kancelariji je bilo smešteno „sedište/centar ruskog bratstva svih kelija na Svetoj Gori“.

Ova kelija je imala svoj metoh/čitluk u oblasti Jovanice, na Svetoj Gori, a monah Mojsije je pokrenuo izgradnju kelije Svih Svetih i paraklisa posvećen Svetom Savi i Simeonu srpskom, na Jovanici. Nakon izgradnje kelije napravljeno je i pristanište za ovu keliju koju danas nazivamo - Jovanica i koju man.Hilandar koristi kao svoju glavnu arsanu. U ovoj keliji je o.Mojsije živeo sa još 12 monaha i glavnim ekonomom. U ovoj keliji je o.Mojsije bio ubijen 1908.godine od strane razbojnika. 

Nakon smrti o.Mojsija keliju svetog Ignjatija preuzima da vodi njegov sin monah Antonin. 1913 god. ova kelija se uvećala, i u njoj je bilo do 50 monaha od kojih 12 sveštenoslužitelja. Kelija stiče do 1935 godine više manjih poseda zemlje/čitluka u blizini Kareje na kojima se uzgajaju masline, orasi i povrće. Oko 1920 godine ova kelija stiče i jednu sobu u luci Dafni, za prenoćište njenih monaha i hodočasnika. U keliji svetog Ignjatija Bogonosca su se čuvale mošti 18 svetitelja i čudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja je pomogla u otkrivanju izvora vode.

Do 1935 godine, ova kelija je brojala do 20 monaha. Danas je ova kelija napuštena i čeka obnovu.

Više na:  na ruskom, hil.kel. Ignjatija Bogonosca, grt.travel, kelija Ignjatija

Više na: kel. Sv.Ignjatija u Kareji (na listi za misionar-# za misionar lista tekstova#) na mailu, nostalgija blog

 

kelija Svetog Ignjatija Bogonosca, danas

 

kelija Svetog Ignjatija Bogonosca, danas

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2024 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev