Manastir Grigorijat

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

Grigorijat - Οσίου Γρηγορίου (Sveti Nikola, 6/19. decembar) – pripada grupi manastira osnovanih u XIV veku na zapadnoj obali, južno od luke Dafni. Uzdiže se na jednoj steni iznad mora, znatno nižoj od one na kojoj se uspinje njemu susedni Dionisijat. Iz ovoga se u Grigorijat može stići uskom, kamenitom stazom za sat, sat i po hoda. Najlakše je, naravno, koristiti brodski prevoz. Pejzaž u pristaništu je potpuno izmenjen u odnosu na onaj od pre tri decenije. U njemu je sada i arhondarik i konak za goste.

Legenda veli da je na ovom mestu u antičko doba bio Posejdonov hram. Ne zna se ko su osnivači Grigorijata ni kada je tačno podignut. Naročito su prva dva veka njegova obavijena tamom. Sve što se predanjem sačuvalo, beleži Sava hilandarac, u devetoj deceniji XIX veka, to je: da je u tom kraju u pećini živeo nekada pustinjak Grigorije, da je osnovao manastir, da je bio Srbin i da su u manastiru prvobitno živeli Srbi, a da su ga posle požara napustili ponevši sa sobom mošti svoga zemljaka. Grigorijat je svakako postojao u doba vizantijskog cara Andronika III jer se njegovo ime spominje u spisku svetogorskih manastira tog vremena. U Antonijevom tipiku je od dvadeset pet manastira zauzimao dvadeset drugo mesto.

Kao njegov osnivač pominju se Grigorije Sinait i Grigorije iz Sirije, čak i obojica istovremeno. Novija istraživanja kažu da ga je osnovao jedan mlađi Grigorije, učenik Grigorija Sinaita, upravo onaj čije su mošti sačuvane u Srbiji. Barski je u prvoj polovini HVIII veka dva puta pohodio Svetu Goru i o Grigorijatu ostavio posebnu studiju, koju je na grčki preveo Atanasije Psalidas, dok ona, kao i njegov putopis („monografija“) o Svetoj Gori još čekaju prevodioca na srpski. On veli da je Grigorijat najmanji među dvadeset manastira. Nevilikog prečnika, zapravo da se sastojao od jedne zgrade oblika kružne kule, sa jedinstvenim krovom, na tri ili četiri sprata.

U stešnjenoj porti je bila mala crkva, pod krovom zalivenim olovom, a imala je oblik izduženog pravougaonika, sa kupolom bez tambura, oslonjenom na četiri zidana stuba. Unutar zgrada bili su četiri paraklisa, trpezarija, gostinske prostorije, prihvatilište za bolesne, sobe za prijem i osmadeset kelija sa balkonima. Sve je ovo nestalo u požaru od 1761. godine, zajedno sa mnogim dragocenostima. Obnove se prihvatio bivši sabrat Grigorijata Joakim Makrigena, iz Akarnanije, koji je tada kao pustinjak tihovao u Svetoj Ani a manastir je, zahvaljujući prilozima vlaških i moldavskih vladara, kao i darežljivih vernika, već 1783. godine povratio svoj stari izgled.

(28)

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)