Srpski manastiri na Svetoj Gori

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

Današnje grčke manastire Svetog Pavla, Simonopetra i Grigorijat, što se malo zna, a i u literaturi sve češće prećutkuje, osnovali su i utvrdili srpski vladari, vlastela i monasi (v. Mamalakis, Osnivanje manastira-zamkova na Svetoj Gori, 1971:121-128). Srbi su bili drugi ktitori Esfigmena i Konstamonita, Vatopeda i Ksiropotama. Srpski monasi su dugo preovlađivali u Filoteju i zajedno s Bugarima u Ksenofontu i u Svetom Pantelejmonu. Jedan italijanski putnik piše o Srbima u Karakalu 1444. godine.

Služba je, u slovenskim manastirima na crkveno-slovenskom.

(42)

manastir Vatoped

Monomahov tipik pominje 180 manastira, ali sadrži samo 31 potpis. Neki pisci navode da je na Svetoj Gori početkom XIII veka bilo čak 300, svakako manjih manastira ili većih kelija. Na kraju narednog veka bilo ih je dvadeset pet.

Neki istraživači zaključuju da su krajem dvanaestog veka samo Gruzijci i Italijani iz Amalfija imali svoje manastire, a da tada monaška bratstva na Svetoj Gori osnivaju Srbi (Hilandar) i Rusi (Sveti Pantelejmon), obnavljajući istoimene urušene i opustele grčke manastire. Ovakav zaključak se izvodi iz jedne tvrdnje u prvoj hrisovulji Aleksija III Anđela Hilandaru.

O skitovima

Skit Velike Lavre- Svetog Dimitrija ili Laku skitu, ispod samih severnih obronaka Atosa, do koga se iz Lavre ali i iz Svetog Pavla i Karakala pešice stiže za dva i po do tri sata, takođe su staništa moldavskih i rumunskih monaha. Ovaj skit je do polovine XVIII veka pripadao Srbima.

Nestankom srpskih monaha i skit je prestao da bude srpski. Rumunski monasi to, ipak, ne prećutkuju.

Skit Svete Ane  je najstariji, najveći i najpoznatiji svetogroski skit. Prvi put se pominje u jednom srpskom dokumentu, pre svih današnjih skitova. Nekada je pripadao Svetom Pavlu. Kada je ovaj manastir bio srpski i većina monaha u skitu su bili Srbi. U XVII veku srpski kaluđeri u Svetoj Ani prepisali su veliki broj knjiga.

Jerođakon Pahomije prepisao je u ovom skitu za manastir Mileševu, 1648, jedan minej za senjptembar. Jeromonah Antonije i inok Mihailo prepisali su i po više rukopisa. Antonijevi prepisi Srbljaka 1643, beseda Jovana Zlatoustog 1652, Jerusalimskog tipika 1656. i oktoiha 1657. danas su deo hilandarske rukopisne zbirke.

(fakti 2)

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)