|
(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013
Slikarska zaostavština u manastiru Hilandaru iz XVI i XVII veka vrlo je velika; šest kelija i paraklisa sa živopisom i stotinak ikona omogućuju da se sagleda odnos Hilandaraca prema različitim tokovima slikarskog stvaranja i umetnicima, da se uoči briga širokog sloja ktitora o manastirskim potrebama i da se utvrde estetska merila kojima su se rukovodili hilandarski monasi i njihovi pomagači u izboru majstora i dela. Zapravo, Hilandar čuva četiri skupine slikarskih radova različitog porekla.
Dve skupine, grčka i srpska, pretežu nad ruskom, koja je, takođe, velika, nad rumunskom, koja je sasvim mala. Prve dve su nastale u samoj Svetog Gori, dok su druge dve obrazovane od poklona. Izdvojeno mesto zauzimaju drvorezne ikone. Obnova slikarske delatnosti u manastiru počinje u isto vreme kad i u većini svetogorskih manastira u drugoj četvrtini XVI veka. U Svetoj Gori tada dugo živi i radi slavni kritski slikar Teofan Strelica sa sinovima Simeonom i Nifonom (Neofitom). On je sam uradio freske i ikone katolikonu Lavre, a vrlo verovatno i u trpezariji; sa sinom Simeonom izveo je živopis u katolikonu i trpezariji Stavronikite, gde su, takođe, ostale i njihove mnogobrojne ikone. Njima se, s pravom, pripisuju i velike ikone na ikonostasu Protatonu. Njihov stil, oslonjen na stvaralaštvo XIV veka, toliko se svideo monasima da su i drugi slikari, od kojih su neki takođe bili poreklom s Krita, u sličnom duhu ukrasili još znatan broj manastirskih crkava i kapela na Atosu.
Odjek njihovog stvaralaštva osetio se u Hilandaru, ali i u nekim drugim svetogorskim manastirima nastanjenim srpskim monasima. Pronađe se poneka ikona u Teofanovom stilu sa srpskim natpisima i van srpskih manastira, što je znak da su poručioci bili Srbi ili su se monasi srpskog porekla njome služili. Svakako je neko od Teofanovih učenika za Srbe živopisao hilandarsku keliju Molivoklisiju kod Kareje, 1541 (ili 1536) godine, čiji su ktitori bili monah Makarije i Dmitar Janjevac. Sav njen živopis je sačuvan: Hristos Pantokrator, Nebeska liturgija, proroci u kubetu, jevanđelisti u pandantifima, evharističke scene u oltaru, Veliki praznici, slike Zemaljske delatnosti Hristove, Život i Akatist Bogorodice, nekoliko starozavetnih scena i likove stojećih svetitelja u donjem pojasu - na zidovima naosa. Slikar Grk je samo gdegde, na vidljivim mestima (na jevanđelistima ili pojedinim svecima), ispisao natpise na grčkom jeziku; sve glavne natpise izveo je neki srpski pisar, zaboravivši na ponekim mestima da popuni svitke koje je slikar ostavio prazne. Stil je sasvim nalik na Teofanovo slikarstvo, ali nema njegovu finoću. Kao kod Teofana i nekih Krićana, sastavni su mu delovi: ikonografsko umetničko predanje XIV veka (neki likovi svetitelja preuzeti su iz slikarstva Protatona a scene iz renesanse Paleologa), a izvesna rešenja iz grafike i slikarstva renesanse (predeo u Blagovestima Joakimu i Ani, na primer, izrađen je kao na renesansnim slikama - ima dubinu; sasvim u pozadini prikazane su male figure pri radu u polju).
Grčki slikari su, dok god je trajala turska vlast, bili pozivani da rade za Hilandar, pogotovo u trenucima kada manastir nije raspolagao sopstvenim umetnicima. Među njihovim radovima ima veoma mnogo dela koja ne prelaze vrednost lančane proizvodnje. Neka se, međutim, izdvajaju bilo svojim umetničkim bilo istorijskim značajem. Sve nadmašuje velika ikona Vavedenja, koja je po želji srpskog patrijarha Antonija izrađena 1575.godine. Malo kratke, ali zato vešto naslikane figure smeštene su ispred složene arhitektonske "kulise", na kojoj su naslikana čak i dva medaljona preuzeta iz antičke umetnosti. Taj isti slikar je dosta radio u Svetog Gori, jer mu se jedna ikona, takođe Vavedenja, nalazi u crkvi manastira Kutlumuša, a druga manja, sa istom temom i sa stojećim figurama Svetog Đorđa i Artemija, u hramu manastira Ksenofonta.
Još jednog grčkog slikara, što je za Hilandar izveo dve male praznične ikone oslikane s obe strane (na jednoj je Strašni sud i Priča o bludnom sinu, a na drugoj Svi sveti i Prvi vaseljenski sabor), pozivali su i drugi manastiri. U Lavri se nalazi njegova ikona Prvog vaseljenskog sabora, a u bolnici manastira Dionisijata ikona Svih svetih, koja bi mogla biti njegov rad; ako to nije (jer se pripisuje Nikoli Ricu), onda ju je potpuno kopirao. Za razliku od njegovih dela u grčkim manastirima, koja su s grčkim natpisima, njegove hilandarske ikone imaju srpske natpise, izuzev na Hristovom svitku. To govori da su poručene za Hilandar. Bio je umetnik sa osećanjem za žive i zvučne boje, po čemu se razlikovao od grčkih slikara s kraja XVI i s početka XVII veka, koji su u to vreme još voleli prigušene i tamne boje. Ne samo crkveni poglavari ili manastir kao celina nego i pojedini monasi Hilandara poručivali su ikone kod grčkih slikara pa ih darovali crkvi. Jedna takva mala ikona Uspenja Bogorodice, kritskog stila, iz prvih godina XVII veka, nosi srpske natpise i pomen ktitora Joakima jeromonaha. Kad su Hilandarci poklanjali ikone grčkim manastirima, natpisi na ikonama i potpis darodavca bili su na grčkom jeziku. Takva je velika i lepa prestona ikona Jovana Preteče sa žitijem na ikonostasu glavne crkve u manastiru Pantokratoru, iz 1655. godine. Poklon je Hilandarca Antonija jeromonaha, a rad je nekog slikara koji je sledio stil Krićana. Grčko slikarstvo prisutnije je u Hilandaru u XVI veku nego i koje drugo. U XVII veku smeniće ga, ali ne i potpuno isključiti, dela srpskih slikara. Tek u poslednjim decenijama XVII veka, ono će polako zauzeti glavno mesto, kad se bude ugasila delatnost srpskih majstora.
|
16. veka
