Kelija Svetog oca Nikolaja, Burazeri

Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Αγίου Νικολάου Μπουραζέρη

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

Početkom XX veka

danas

Kelija se nalazi u blizini Kareje, iza skita Svetog Andreje, na putu Kareja-Iviron. Ne zna se kada je osnovana kelija posvećena Svetom ocu Nikolaju, ali iz dostupnih dokumenata se vidi da je o povratku iz Svete Zemlje, gde je bio na grobu Hristovom, Sveti Sava srpski došao ponovo na Svetu Goru u luku manastira Iviron i na putu ka Kareji pala je noć i Sveti Sava se izgubio i tada naišao na malu keliju posvećenu Svetom Nikoli i u njoj je prenoćio. Sutradan je nastavio put ka Kareji. Svečano je dočekan od strane prota Svete Gore. Obišao je Protaton u Kareji i tom prilikom je darivao Protat mnogim relikvijama koje je doneo iz Svete Zemlje, a prot poznavajući veličinu i značaj svoga gosta, monahu carske krvi, Svetog Savu srpskog darivao zemljištem zajedno sa kelijom Svetog oca Nikolaja u kojoj je noćio prethodne noći. Sveti Sava je odmah krenuo u obnovu kelije, koja se ponovo aktivira, zanovio je vinograd i voćnjake i od tada kelija postaje vlasništvo manastira Hilandara. Tokom XIV veka, po dolasku Osmanlija, kelija biva napuštena. Postoji spis koji govori da je 1586 god. u njoj boravio izvesni Pisarko, da bi već u ΧVII veku grupa ruskih monaha nastanila keliju i ponovo obnovili u njoj život. Ovi ruski monasi su došli iz oblasti Bjelojezerskog manastira (Bjeloozorski) što Grci nisu mogli da izgovaraju, te otuda ta grčka kovanica Burazeri. 1882.god. napuštenu keliju nastanjuje izvesni monah Hadži-Georgije, učenik ruskog jeroshimonaha Antonija uz blagoslov ruskog igumana Makarija i duhovnika Jeronima, dolaze zajedno sa još 12 poslušanika iz Hilandara u keliju. hadži Georgije prima veliki postrig i postaje o.Petar koji traži pomoć carske Rusije za obnovu ove kelije prikuplja učenike u keliju tako da je do 1895.god. u keliji bilo oko 50 ruskih monaha, a 1913.god 85 monaha od kojih čak 17 sveštenoslužitelja. U to vreme je kelija imala dva hrama, u gornjem delu hram Svetog Nikole, a u donjem delu dvorišta hram Pokrova Presvete Bogorodice.

Nakon oktobarske revolucije, broj ruskih monaha opada, pa je sve više grčkih monaha koji se podvizavaju u ovoj keliji. Posle II svetskog rata, kelija opet biva napuštena, ali par grčkih staraca i monaha uz blagoslov manastira Hilandara ponovo nastanjuje keliju, koji je obnavljaju i proširuju.

Danas kelija Burazeri ima čak 5 crkava, po veličini je veća i od nekih manastira i skitova i u njoj obitava do 50 monaha. U njoj je danas čuvena svetogorska ikonopisačka radionica čije se ikone nalaze u mnogim hramovima širom sveta. Upravo je ovde nastala danas veoma poznata ikona Bogorodice zaštitnice Svete Gore.

Više o keliji: na ruskom, Kelija Burazeri 1 (na listi za misionar-# za misionar lista tekstova#) na mailu

Više na: Kelija Burazeri 2