Ulazna kapija, (Ulazni portik)

Ulazni portik

Glavni ulaz sa spoljašnje strane

Iz priča i zapisa mnogih posetilaca, hodočasnika manastira od 15. do 19.veka se saznaje da niko od njih u manastir nije mogao da uđe pre nego se pokloni ikoni Presvete Bogorodice koja je stajala iznad ulaza u manastir i nije izgovorio molitvu posvećenu njoj.

Jedini ulaz u manastir nalazi se na severnoj strani utvrđenja, između konaka iz 1598, i novih konaka iz 1821. godine. Ispred njega je česma koju je 1780. načinio hadži Toma iz Vidina. Ovaj ulaz, "porta", nastao je još u XIV veku, ali je dosta stradao u jednom zemljotresu, pa je već u XVI veku bio poluobrušen. Obnova ovog prostora zbila se tokom XVII veka.

U graditeljstvu Svete Gore hilandarski portik je najstariji datovani primer ove vrste. Bio je sa tri strane otvoren širokim, polukružno završenim lucima, a četvrtom, zapadnom stranom vezan za zid oko manastirskog ulaza. Slepu kupolu nad njim preko pandantifa nose četiri masivna zidana stupca. U vreme kada je portik građen manastir je bio darivan s raznih strana. Iste godine je o trošku hercegovačkog mitropolita i hadžije kir Simeona saborna crkva dobila veliki duborezni ikonostas, a kir Isaija, bosanski mitropolit i takođe hadžija, poklonio joj je igumanski presto ukrašen intarzijom i dva pevnička analogija. Jeromonah Filimon je u više navrata bio na čelu hilandarskog bratstva u četvrtoj deceniji XVII veka.

Vreme završetka gradnje portika može se dosta tačno odrediti. Bilo je to u leto 1635,5 jer je već na njegovom početku, 28. juna, manastirski starešina ponovo bio Mardarije.

Sadašnji ulazni trem sagrađen je u vreme igumana Filimona 1636/1637. Otvoren je sa istočne strane i ima niska ozidana sedišta za odmor putnika duž severnog i južnog zida. Pokriven je kalotom. Na zidovima ovog prostora vide se dosta oštećene zidne slike sa kraja XVIII - početka XIX veka. Prikazane su scene iz života Bogorodice, poučne parabole (čovek koji gradi na pesku i na steni, siromašni i bogati Lazar i dr.), nekoliko Velikih praznika. U XIX veku doslikani su likovi Svetog Save Srpskog i Simeona Mirotočivog, Svetog Kirila i Metodija.

Kroz debela drvena vrata, okovana spolja gvozdenim pločama, ulazi se u otvoreno malo skoro četvorougaono dvorište, opkoljeno visokim zidovima, namenjeno odbrani u slučaju proboja spoljašnje kapije. Jedina zidna slika u ovom delu ulaza je Deizis u niši na istočnom zidu iz XIX veka. Kroz druga, masivna, gvožđem okovana vrata ulazi se u treći prostor koji je obnovljen, sudeći po mermernoj pločici uzidanoj na zapadnoj strani, 1628/1629. godine. I ovde su očuvani ostaci zidnih slika: u niši nad istočnim prolazom prikazana je dosta neobična predstava arhanđela Mihaila na konju, verovatno iz druge polovine XVII veka, a u dubokoj niši na zapadnoj strani su lepe zidne slike iz 1753, sa likovima Bogorodice, proroka i srpskih svetitelja Save i Simeona.

Nekada se riznica manastira nalazila iznad ulaza u manastir. Kroz prolaz koji su nekada takođe štitila gvožđem okovana vrata ulazi se u otvoreni trem ispod konaka, odakle se ukazuju crkva, fijala i dva ogromna čempresa u hilandarskom dvorištu.