Manastir Vatoped

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

(Blagovesti, na dan 25. Marta)

Manastir Vatoped nalazi se na severoistočnoj obali Svete Gore, na mestu antičkog gradića Tisosa. Mesto je izvanredno slikovito, dvadesetak metara iznad površine mora. Po predanju, osnivač manastira bio je car Konstantin veliki, a obnovitelj car Teodosije u znak zahvalnosti za čudesno spasenje njegovog sina Arkadija. Dečak je, prema legendi nastradao u brodolomu, ali ga je bogorodica spasla, pa je nađen na žalu u blizini nekakvog grmlja. Na grčkom se grm kaže vatos, a dete paidi, te je manastir podignut u spomen na taj događaj, i dobio naziv Vatoped.

Osnovan je između 972. I 985. godine. U monomahovom tipiku iz 1045. Godine potpis igumana vatopeda je na trećem mestu, posle prota i igumana Velike Lavre. Još od toga doba Vatoped je jedan od najuglednijih manastira na Svetoj Gori.

Trpezarija

Krajem 12. Veka uVvatoped su došli srpski kaluđeri visoka roda, Rastko/ Rastislav Nemanjić i njegov otac, veliki župan Stefan Nemanja, u monaštvu Sava i Simeon. Oni su svojim prilozima omogućili značajno proširenje vatopeda, i od toga doba, pa sve do današnjih dana između Vatopeda i Hilandara postoje posebno bliske veze. To se, između ostalog, vidi i u običaju da na praznik jednog manastira glavnu službu vodi iguman onog drugog manastira. Tom prilikom se glavni služeći (iguman vatopeda, odnosno hilandara) svečano dočekuje na manastirskoj kapiji gde mu se uručuje igumansko žezlo sa brojanicama od ćilibara.

U sam manastir ulazi se danas kroz širok i visok hodnik iznad koga je smešten paraklis. Glavna manastirska crkva, posvećena blagovestima, podignuta je oko 985.godine. Kapela rize presvete Bogorodice nazvana je tako prema relikviji dobijenoj na poklon od srpskog kneza Lazara.

Vatoped raspolaže bukvalno nebrojenim dragocenostima koje se čuvaju na više mesta - u oltaru, u riznici i u više za to specijalno opremljenih prostorija. Najvažnija blaga su: čestice časnog krsta, deo trske na kojoj je raspetom hristu bio ponuđen sunđer sa sirćetom, kao i mošti mnogih svetitelja. Navodimo lobanje Grigorija Bogoslova, Andrije kritskog, Modesta jerusalimskog i telo Jeftimija vatopeđanina. Pet ikona imaju naročit istorijski značaj: dve male ikone Hrista i Bogorodice koje su pripadale carici Teodori; mozaička ikona raspeća na drvenoj podlozi; mozaik koji prikazuje svetu anu sa Bogorodicom kao detetom; ikona svetog Đorđa u Ahatu, takođe iz H veka. Manastirski arhiv obiluje dokumentima koji se odnose na istoriju vatopeda. Vatoped poseduje veliki broj metoha, skitova i kelija, od kojih su od izuzetnog značaja svetoandrejski skit i skit svetog Dimitrija. U manastiru danas živi preko 50 monaha.

Bogorodica Utešiteljka, Bogorodica Paramitja

Bogorodica   “Paramitja”  se nalazi u manastiru Vatoped. Ova najslađa ikona je freska iz XIV veka.   Ranije   se nalazila u desnom uglu Sabornog hrama, anakon svog poslednjeg čuda, premeštena je u poseban paraklis, koji se zove Bogorodica Paramitja.

Predanje kaže: Dvadeset prvog januara 1320. godine, kada je iguman bio sveti Genadije, pošto je dao ključeve od vrata, ikona oživela i presveta Bogorodica sa nje progovorila rekavši: “nemojte danas da otvarate vrata manastirska, nego se uspnite preko zida i spasićete se od pirata”! I tada – o čuda tvoga Hriste care – ti koji si bio u naručju majke tvoje, isuse, zatvorio si rukom njena usta i rekao: “ne mati moja, ne govori im. Ostavi neka postradaju kako su zaslužili, jer su zapostavili svoje monaške dužnosti! I tada presvete bogorodica sa velikim materinskim derznovenijem pred sinom svojim i bogom, uze ručicu Hristovu i odalji je od usta svojih i naklonivši glavu svoju udesno povika igumanu još jednom: “nemojte danas da otvarate vrata manastirska, nego se uspnite preko zida i spasićete se od pirata”! I još dodade: “i pokajte se, jer je sin moj i bog moj, gnevan na vas”. I ponovi ona ovo i po treći put: “nemojte danas da otvarate vrata manastirska...” Nakon ovih čudesnih reči presveta bogorodica i isus postadoše opet kao ikona, s tim što se sama ikona promenila tako da na njoj i danas bogorodica drži ručicu hristovu udaljenu od usta svojih, a glava joj je naklonjena na desnu stranu. Iguman je čuo reči koje mu je bogorodica uputila i nije otvorio kapiju. Kada su pirati videli da se vrata ne otvaraju i da su monasi na zidinama i da pripremaju ključalo ulje i vodu kako bi se branili, shvatiše da su njihove namere poznate i otidoše a da nisu poharali manastir. Ova ikona je nerukotvorena pošto je promenila svoj izgled i dobila, blagodaću božijom, onakav kakav je danas. Zbog čudotvornog javljanja bogorodičinog i zbog toga što je na taj način spasila manastir, ova ikona je dobila naziv “bogorodica paramitja” tj. Utešiteljna. Kako govore oni koji su ovu ikonu videli i poklonili joj se, božanska sladost njenog lica osnažuje i teši svaku dušu. Čudo se preko ove ikone dogodilo još jednom – ovo se dogodilo nakon izgradnje nove crkve - radi bogorodičinog derznovenija da se zalaže za oproštaj grehova ljudskih zastupništvom svojim pred sinom i bogom njenim i da nas tako spase od pravedne osude zbog mnoštva pregrešenja naših. Nakon što se, dakle, savršilo ono čudo, monasi postaviše pred ikonom kandilo koje se nikada nije gasilo. Svakog petka savršavali su svetu liturgiju u tom paraklisu bogorodice paramitje, i svakoga dana su tamo pojali psalme. Kasnije su se u ovom paraklisu redovno događala isceljenja.

Za ovu ikonu se vezuje i žitije prepodobnog Neofita koji je imao velika očekivanja od Paramitje. Jednom prilikom je prepodobni odlučio da tokom jedne godine ostane van manastira i nastanio se u jednom metohu u Eviji. Tamo ga je uhvatila velika slabost i on stade moliti presvetu bogorodicu da ga spasi da umre u svom manastiru u pokajanju. I u taj čas on začu glas bogorodičin koji mu reče: “neofite, vrati se u svoj manastir, i nakon godinu dana bićeš spreman”. Blagodareći presvetoj bogorodici za ovo što mu je darovala, prepodobni reče svom učeniku da se pripremi za povratak u manastir. Nakon što je prošlo godinu dana, pošto se pričestio strašnim tajnama, penjući se uz stepenice prema paraklisu u kome se nalazila ikona paramitja, on ponovo začu njen glas: “Neofite, došlo je vreme tvog odlaska”. Nakon toga prepodobni odmah otide u svoju keliju, i tamo sabra svo bratstvo, te predade svoj duh u zagrljaj Bogorodici!

dvorište Vatopeda sa zvonikom

Druge značajne ikone:

Bogorodica Vimatarisa: Ova ikona je hagiografija desetog veka. Tokom arapske invazije bila je skrivena od Save vimatarisa u jednom bunaru, zajedno sa krstom Konstantina Velikog i jednom svećom. Nažalost Sava je uhvaćen i zarobljen i bilo je nemoguće da se vrati u manastir. Kad je oslobođen, posle sedamdeset godina, pokazao je mesto u kojem je skrivao blago i kad je bunar otvoren, ikona i krst su se našli iznad vode i sveća i dalje upaljena.

Bogorodica Posečena: Bogorodica posečena je freska iz 14-og veka. Naziv je došao kada je jedan razdražljiv monah, koji je bio crkvenjak, zadržao se u trpezariji pa odgovoran za trpezariju nije mu dao hranu. Onda je ljut monah prikovao nožem u lice ikonu Bogorodice, obraćajući se bogohulno prema njoj. Iznenada iz ikone je počela da teče krv iz rupice na kojoj je izbušena. Crkvenjak ostatak svog života je proveo u dubokom pokajanju. Čak i kada je umro, a celo telo mu se raspalo, njegova ruka je ostala netruležna i čuva se do danas.

Bogorodica Antifonitrija: Radi se o još jednoj fresci koja se nalazi u Mesoniktiko (Mesoniktiko je jedno mesto u manastiru). Zove se tako jer kad se posetila manastir ćerka Teodosija Velikog, čula je glas sa ikone koji joj je zabranio ulazak jer se usudila da prekrši pravilo da žene ne sme da ulaze u Svetu Goru.

Bogorodica Milostiva: Ova ikona se nalazi u istom mestu sa ikonom Antifonitrije. Datira iz 15og veka i potiče iz isposnice Svetog Andreja. Ova ikona po Gerasimu Smirnakisu nekada je bila ugrađena u džamiji u Istambulu, kada su se hrišćanske zanatlije otkrili nakon popravka džamije i prodali su je 1893. godine manastiru Vatopedu.

Bogorodica Eleovritisa: Pokretna je ikona iz 14og veka i nalazi se u Dohio manastira (Dohio je ostava manastira gde se čuva ulje). Pomera se odatle samo u Petak Svetle Nedelje. Tradicija govori da kada jednom je nestalo ulje u manastiru, snabdevać (čovek ko je odgovoran za ostavu manastira) i kuvač su se svađali jer snabdevač nije davao ulje kuvaču da kuva. Snabdevač je posle tog svađanja rešio da daje koliko ulje traži kuvač i dok jedan dan ulje je nestalo narednog dana svi lonci su se našli puni i jedan od njih je bio prepunjen.

Bogorodica Pirovilitisa: Ova ikona zove se tako (pirovolitisa na grčkom znači onaj koji je pucan) zato što je 1882. godine grupa turskih vojnika ušla u manastir i jedan od njih je pucao ikonu i probušio ruku Bogorodice. Odmah posle, Turčin koji je pucao je poludeo i videći to ostali Turci su se uplašili i napustili manastir.

Bogorodica Pantanasa: Bogorodica Pantanasa je pokretna ikona velike veličine, oslikana u 17om veku. Čudesan događaj sa ovom ikonom je da kada je jedan monah otišao da se moli, odjednom, video je ikonu da blista pa je pao na zemlju. Sam monah je nakon ovog događaja priznao da se bavio magijom iako je bio monah.

(), +(atl.)-za ikone