Hilandarski vinogradi

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

360¤ panoramska slika-svetlopis Savinog polja

Manastir Hilandar pod svojom ekonomijoj ima oko 8500 hektara zemlje,na Svetoj Gori. Na toj površini poseduje nove vinograde na oko 15 hektara, stare vinograde 2,5 hektara, sa ukupno 50.000 čokota. Manastir ima i oko 3000 starih maslina i oko 1000 obnovljenih maslina na 6 hektara, zatim šljiva na 1 hektar, voća (limuna, pomorandži, kajsija, breskvi, jabuka...) na oko 1 hektar, oko 400 lešnika na 2 hektara i povrtnjak sa baštama na oko 1 hektar. Sve ovo je rezultat velike ljubavi i rada monaha Hilandaraca kao i hodočasnika koji se prihvataju poslušanja na ekonomiji i stručnjaka sa srpskih univerziteta.

novi vinogradi na Savinom polju

Iz godine u godinu sve je više stabala voćaka i vinograda na ekonomiji manastira Hilandar zahvaljujući profesorima i studentima sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. Već dogodine poteći će i prvo vino koje je proizvedeno za tržište, što će našoj duhovnoj svetinji dobro doći da nastavi sa daljom obnovom zdanja koja su nastradala u katastrofalnom požaru pre deset godina.

berba grožđa, 2014

Jedan od ljudi koji godinama pomaže hilandarskom bratstvu u ovom poslu jeste profesor vinogradarstva sa zemunskog fakulteta Nebojša Marković, koji je lično prošao oko osamdesetak hektara plodnih površina pogodnih za gajenje žitarica, ali i drugih voćnih kultura. Ekonomija manastira, inače, ima oko osam i po hiljada hektara zemlje, najviše je šume, ali i dovoljno obradive površine na kojoj postoje idealni uslovi da se gaji vinova loza, voće, povrće, masline i druge kulture.

– Ni jedan drugi manastir na Svetoj gori nema ni približno toliko plodne obradive površine kao što ima Hilandar – kaže stručnjak Poljoprivrednog fakulteta.

Obnova starog i sadnja novog vinograda na polju Svetog Save, na kojem je nekad i postojao vinograd, kako dalje objašnjava naš sagovornik, bio je veliki, ozbiljan posao za bratstvo manastira Hilandara.
Naš sagovornik ističe da je kompletnu logističku podršku i realizaciju posla ponela Zadužbina manastira Hilandara iz Beograda, inače zadužena za poduhvat obnove Hilandara.

Hilandarsko vino Savino polje

Unapređenje manastirske ekonomije je sastavni deo obnove, jer treba da osigura samoodrživost monaške zajednice drevne srpske svetinje. Otuda je najvažniji doprinos celom poduhvatu onaj koji pružaju hilandarski monasi. Bez duhovnog rukovođenja igumana manastira Hilandara, arhimandrita Metodija, truda monaha Siluana, glavnog ekonoma, monaha Teodora, Jefrema i drugih koji su se saživeli sa napretkom mladog vinograda, danas ne bi imali ni vinograd ni izvrsno manastirsko vino – ističe profesor Nebojša Marković.

Naš sagovornik podseća da je Poljoprivredni fakultet pre osam godina potpisao ugovor sa Svetom srpskom carskom lavrom manastira Hilandar o podizanju i obnovi vinograda posle požara na Atosu. Zajedno sa poznavaocima sorti vinove loze i njenog uzgajanja koji su predavali na visokoškolskoj ustanovi u pomoć su priskočili i studenti koji već tradicionalno odlaze na Svetu goru i pomažu u rezidbi vinograda u zimskim mesecima, a u berbi krajem avgusta i u septembru svake godine.

Njihove posete i odlasci postali su redovni od 2008. godine pa su u Hilandaru i na imanjima manastirskim mogli i da primene stečeno znanje iz oblasti vinogradarstva, voćarstva, ratarstva i povrtarstva. U ovaj humanitarno-poslovni poduhvat vrlo brzo su se beogradskim studentima priključili i novosadski sa Departmana za stočarstvo koji su učestvovali u obnovi ribnjaka.

Sada svi zajedno mogu da se pohvale da su do sada obnovili 15 hektara vinograda, oko šest hektara maslina i hektar šljiva, i drugog voća, nektarina, pomorandži i limuna, i bašte oko jedan hektar.

Do sada je prošlo kroz ovaj program više od stotinu studenata koji su provodili na obuci i ispomoći od deset do trideset dana, pa i više.

Među studentima vlada veliko interesovanje. Tokom cele godine se interesuju i pitaju kada će se ići. Oni u razgovoru sa profesorima ističu još jedan značaj svog puta. Uvek žele da istaknu kako im puno pomaže ova duhovna svetinja i razgovori koje imaju sa časnim ocima. Iguman Metodije, monasi Teodor, Kirilo i drugi daju im duhovne pouke čiji je oslonac u jevanđeljskom učenju i duhovnom iskustvu časnih otaca i nađu načina kako da ih duhovno preobrate. Vrate se kao bolje i čak drugačije ličnosti i nastavljaju da se međusobno druže nazivajući se sa ponosom „hilandarcima“. Među njima ima i onih koji su bili i po dva-tri puta i jedva čekaju da ponovo odu sa fakultetom ili se sami organizuju – kaže profesor Nebojša Marković.

Sa profesorom Markovićem na Hilandar odlaze i uvaženi i iskusni profesori sa nekoliko odseka koji takođe učestvuju u zajedničkom programu manastira Hilandara i domaćih visokoškolskih ustanova, a to su profesori Čedo Oparnica, Vlado Ličina, Mića Mladenović, Slobodan Jović, Nebojša Momirović, Mirko Ivanović, kao i profesori sa Mašinskog, Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta, ali i obični poklonici, dobrovoljci koji pomažu u poslovima na Hilandaru.

U novim zasadima na hilandarskim imanjima posađene su internacionalne i autohtone srpske i grčke sorte. Najpoznatije su „merlot”, „kaberne sovinjon”, „kaberne fran”, „grenaž”, „šardone”, zatim domaće „prokupac”, „vranac”, „smederevka”, „žilavka”, grčke „krfsko crno”, „atiri” i druge. Profesor Nebojša Marković najavljuje i jednu lepu vest, a to je da će već početkom iduće godine vino proizvedeno na Hilandaru od ovih sorti dospeti i na domaće tržište, a novac tako prikupljen davaće se za obnovu manastira pošto su zbog ekonomske krize donacije sve manje, ali koristiće se i da se omogući manastiru da se samostalno izdržava i da nastavi svoju viševekovnu duhovnu misiju na radost sve većeg broja poklonika.

izvor:Dragoljub Stevanović/Politika,2014

Rod tzv starog vinograda koji se koristi za svakodnevne potrebe bratije i gostiju se prerađuje, i vino čuva, u starom podrumu unutar samog Hilandara, ispod trpezarije.
Sveti Sava je tipikom propisao da u Hilandaru bude vino na trpezi za sve, izuzev kada je post na vodi. Ovo nije običaj u drugim svetogorskim manastirima. Toga radi u Hilandaru se u proseku potroši oko 30 litara vina dnevno.

Vino se od samog osnivanja manastira Hilandara spravljalo u starom podrumu koji je smešten ispod trpezarije manastirske. Tu i danas postoji aktivni podrum kojim upravlja monah Nikanor, veoma vešt i stručan u ovom poslu. On spravlja vino za potrebe manastira sa starih vinograda.

U okviru obnove Hilandara, napravljen je novi podrum i točionica vina koja je smeštena u zgradi stare arsane Svetog Vasilija u kojoj se spravlja vino za komercijalnu upotrebu sa novih vinograda.