Sveta Gora
 
Manastir Hilandar
Hilandarska knjižara
Sveta Gora Skitovi  
 
 
  

Skitovi

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 

 

 

Skit Proroka Ilije Skit Svetog Andreja
Skit Svete Ane i Skit Male Svete Ane Skit Kavsokalivija
Skit Svetog Jovana Preteče, Prodrom Skit Svetog Dimitrija
Novi Skit Laku skit, svetog Dimitrija
Skit Uspenja Presvete Bogorodice Skit Jovana preteče, Ivironski
Skit svetog Pantelejmona, Panaguda Skit Nova Tivaida
Skit Blagoveštenja Bogorodice  

 

 

Posle 20 manastira sa svojim monaškim obiteljima, sledeći po rangu su svetogorski skitovi, pa brojne kelije i isposnice. Hijerarhija koja datira iz XVI veka do danas se nije menjala .

Skitovi ustvari predstavljaju skup kelija koje su se u nekim slučajevima proširili do razmera manastira. Svetoandrejski skit pokraj Kareje veći je od mnogih manastira, ali je svakako u rangu skita. Svi monasi skitova i drugih područnih ustanova smatraju se sabraćom manastira - vlasnika. Preobraćanje skitova u manastire aspolutno je zabranjeno. Svaki skit dužan je da se drži reda koji mu je propisan, da čuva veze svoje zavisnosti sa manastirom - vlasnikom i nadgleda odnose svojih otaca prema manastiru - vlasniku. Monasi po skitovima žive saglasno unutrašnjem pravilniku i moraju uredno vršiti svoje verske dužnosti. Monah u skitu dužan je da od dana postriga doživotno ostane kod svoga starca (duhovnika). Odnosi starca prema poslušniku jesu odnosom duhovnog oca prema sinu.

Skitovi se formiraju u okviru jednog manastira, čije osnivanje je uvek potvrđeno patrijaršijskom vulom. Manastir odobrava propise unutrašnjeg uređenja skita. Svaki od skitova administrativno pripada jednom od naziva ''ASKITIS'' jer su upravo ovi podvižnici formirali prve ovakve monaške zajednice. U skitovima žive manja monaška bratstva kojima upravlja ''Dikej'' (''dikastis'' na Grčkom znači ''SUDIJA ili pravedni'') i biraju ih jednom godišnje starci koji žive u tim kelijama. Članovi bratstva skita imaju zajedničku crkvu ''KIRIJAKON'' za zajednička bogosluženja.

I skitovi mogu da budu opštežiteljni i idioritmijski.

Idioritmijski skit se sastoji od više kelija koje se nalaze oko centralnog hrama. Svaka kelija ima mali hram, ali svi monasi se ipak okupljaju za nedeljne i praznične službe u glavnom ili centralnom hramu, ostalim danima služe u malim hramovima u svojim kelijama.

 U opštežiteljnim skitovima sudija tj.pravednik se naziva igumanom, koji vrši službu doživotno i manastir odobrava njegov izbor, njihove zgrade su poput manastirskih ali ti skitovi nikada ne mogu da prerastu u manastir.

Svaki skit ima pečat sa svojim imenom i imenom manastira - vlasnika. Važni poslovi skita iznose se pred sabor staraca, a za njih je potrebno i odobrenje manastira - vlasnika. Nekada je na Svetoj Gori bilo više desetina skitova da bi do danas njihov broj bio sveden na svega desetak od kojih neki jedva egzistiraju.

 

(ef)

 

Skit Proroka Ilije

 


 

Skit Proroka Ilije ili Svetoilinski skit udaljen je oko sat hoda od Kareje ili pola sata hoda od manastira Pantokratora. Nekada je to bio ruski skit. Po veličini i po broju monaha bio je odmah iza skita Svetog Andreje. Iguman Pajsije 1759. godine formira skit za oko 150 monaha. S obzirom da je to bilo vreme velike ekspanzije ruskih monaha na Svetu Goru, skit nastanjuje nekoliko puta više monaha od mogućnosti, što dovodi do prezaduženosti skita i njegovog gašenja 1763. godine. Tada iguman Pajsije, sa oko 100 monaha odlazi u Moldaviju. Opusteli skit 1841. godine preuzima bugarski monah Pajsije, koji je dugo živeo u predelu Kavsokalivije. On uspeva da prilozima ruske vlastele, obnovi manastir i on ubrzo postaje poznat po duhovnom, ali i ekonomskom procvatu. Ruska kneginja Aleksandra i admiral Glovačev bogatim prilozima uspevaju da izgrade mnoštvo kapela, veliku trpezariju, bolnicu za monahe, štampariju, livnicu zvona i mašinski mlin po tada najsavremenijoj tehnologiji. Dugo je ovaj skit bio među najboljima na Svetoj Gori. Kako predanje pripoveda, februara 1877. godine jedan od monaha primetio je čudotvornu Bogorodicu Tihvanskaju kako plače. On je pozvao bratiju da vidi ovo čudo, obrisali su joj suze, ali je ona i dalje plakala. Mudri starci protumačiše ovo kao loš znak. I ne zadugo izbili su neredi sa Turcima , a potom i Oktobarska revolucija, posle koje se ugasiše gotovo svi ruski manastiri na Svetoj Gori.

(atl.)

 

 

 

Skit Svetog Andreja

 

   

 

Skit Svetog Andreja danas pripada manastiru Vatoped. Nalazi se na ulazu u Kareju iz pravca luke Dafni. Deluje veličanstveno i veći je od mnogih svetogorskih manastira. Nekada je ovde boravilo preko 800 ruskih monaha da bi danas gotovo opusteo. Dosta zgrada je u stanju propadanja i prepušteno zubu vremena. Poslednjih godina primetne su popravke i restauracije. Glana crkva posvećena svetom Andreji završena je 1900. godine i do skora je predstavljala najveći pravoslavni hram na Balkanu. Unutrašnjost crkve krasi veličanstveni pozlaćeni ikonostas sa dva ukrašena relikvijara i moštima sedamdeset svetaca. U skitu se čuvaju ikone Bogorodice Utešiteljke, Bogorodice Milosrdne, Jovana Krstitelja, zatim, ikona Svetog Andreja u belom zlatu, kao i jedna ikona Bogorodice ukrašena sa mnoštvom raznobojnog dragog kamenja. Svetoandrejski skit često nazivaju Saraj (palata na turskom) zbog toga što je u vreme turske prevlasti u Grčkoj ovde bilo sedište age, turskog guvernera Svete Gore.

(atl.)

 

 

 

 

Skit Svete Ane i Skit Male Svete Ane

 

    

 

Skit Svete Ane i Male Ane nalazi se u podnožju Atosa u delu odakle počinje svetogorska pustinja. Počeci monaškog života ovde datiraju još od 1007. godine da bi, zbog najezdi gusara i pljačkaša, 1320. godine monasi napustili svoja staništa. Dva i po veka kasnije, tačnije 1572. godine vraćaju se pustinji na ova staništa koja oko 1700. godine, obnavlja patrijarh Dionisije (1671-1694). On podiže 1752. godine glavni hram posvećen Svetoj Ani, majci Presvete Bogorodice. Skit se nalazi na oko 400 metara nadmorske visine i ima preko pedeset lepo uređenih jednospratnih i dvospratnih kuća u kojima žive po dva ili više monaha. Monasi se bave ikonografijom, drvodeljstvom, izradom krstića i crkvenih potrepština, a ima i srebrara i zlatara. U glavnom hramu, posvećenom Svetoj Ani nalazi se uz mnogo mošti svetaca i mumificirano levo stopalo Svete Ane.

---

Sveta Ana je najstariji, najveći i najpoznatiji svetogorski skit. Prvi put se pominje u jednom srpskom dokumentu, pre svih današnjih skitova. Nekada je pripadao Svetom Pavlu. Kada je ovaj manastir bio srpski i većina monaha u skitu su bili Srbi. U XVII veku srpski kaluđeri u Svetoj Ani prepisali su veliki broj knjiga.

Jerođakon Pahomije prepisao je u ovom skitu za manastir Mileševu, 1648, jedan minej za senjptembar. Jeromonah Antonije i inok Mihailo prepisali su i po više rukopisa. Antonijevi prepisi Srbljaka 1643, beseda Jovana Zlatoustog 1652, Jerusalimskog tipika 1656. i oktoiha 1657. danas su deo hilandarske rukopisne zbirke.

(atl.), (fakti 2)

 

 

Skit Kavsokalivija

 

 

Skit Kavsokalivija se nalazi na jugoistočnoj strani Atosa. Veoma impresivno deluje sa mora. Ime je ovaj skit dobio po pustinjaku Maksimu koji je živeo u XVI veku i koji je obitavao na ovom delu Svete Gore, živeći u kolibama koje je seleći se sa mesta na mesto, palio za sobom. (Kavsokalivija u prevodu znači spaljene kolibe). Sadašnja glavna crkva posvećena je Svetoj Trojici i potiče iz 1765. godine. Nešto kasnije je i živopisana. Zvonik, koji dominira ovim prostorom napravljen je posle 1900. godine, zapravo, posle smrti patrijarha Joakima III koji je od 1878. do 1912. godine živeo u svom skitu. On je pred smrt dao novac da se izgradi zvonik. Ovde je nekada bilo i ruskih monaha. Trag njihovog boravka su dva sačuvana paraklisa posvećena Svetom Georgiju i Svetom Jovanu Krstitelju. Inače, u ovom egzotičnom skitu danas živi tridesetak monaha koji se bave ikonografijom, drvodeljstvom i ostalim rukotvorinama.

(atl.)

 

 

Skit Svetog Jovana Preteče, Prodrom

 

      

 

Skit Svetog Jovana Preteče pripada Velikoj Lavri. Naseljen je Rumunima, koji za razliku od Srba, Rusa i Bugara nemaju svoj manastir na Svetoj Gori, pa im ovaj skit služi za okupljanje. Velelepan skit Svetog Jovana Preteče, jedan od najlepših na Svetoj Gori, nastao je od manje kelije koju je 1820. godine otkupio neki rumunski monah sa namerom da ovde izgradi skit. Pošto on ubrzo umire, započeti posao nastavljaju dva njegova zemljaka. No ubrzo zbog izbijanja grčkog ustanka prestaje se sa radovima na izgradnji skita da bi dvojica novih rumunskih monah 1852. godine, uz pomoć priložnika iz Rumunije, postavili osnove sadašnjeg kompleksa. Skit Svetog Jovana Preteče nalazi se na zaravni 250 metara iznad mora, na samom kraju atonskog poluostrva. Nastanjuje ga nekolicina monaha koji u crkvi posvećenoj Jovanu Krstitelju ljubomorno čuvaju mošti Svetog Dimitrija, Jovana Krstitelja, jednu čudotvornu ikonu Bogorodice, česticu Čudesnog krsta, odežde, sasude, itd.

(atl.)

 

 

Skit Svetog Dimitrija

 

 

Skit Svetog Dimitrija nalazi se nepun sat hoda južno od manastira Vatopeda u šumom obraslom predelu. Star je preko hiljadu godina, mada su sadašnje zgrade novijeg datuma. Smatra se da ga je 1628. godine obnovio arhimandrit Makarije iz Vatopeda novcem pristiglim iz Rusije. Glavna crkva je iz 1755. i to je period najvećeg uspona ovog skita. Skit Svetog Dimitrija sačinjava dvadesetak monaških staništa, kelija i većina ih ima sopstvene kapelice. No, sve su u oronulom stanju i nenastanjene. Biblioteka ovog skita ima preko 500 knjiga i 75 rukopisa.

(atl.)

 

 

Novi Skit

 

 

Novi Skit je od manastira Svetog Pavla, kome i pripada, udaljen oko pola sata hoda. Zapravo, nalazi se između manastira Svetog Pavla i Skita Svete Ane, delom na zaravni, a delom na obronku koji se spušta ka moru. U gornjem delu naselja povremeno se nailazi na stare prethrišćanske grobnice, novčiće i grnčariju što ukazuje na ranije postojanje nekakve naseobine. Novi Skit je 1760. godine osnovao moldavski monah Danilo. Iz tog perioda je i crkva posvećena Rođenju Bogorodičinom. Kroz ovaj skit je prošlo mnogo poznatih ličnosti. U tridesetak staništa boravi preko četrdeset monaha koji se bave ikonopisanjem, vajarstvom, zlatarstvom, uzgajanjem limunova i baštovanstvom. Biblioteka raspolaže sa oko dve stotine rukopisnih kodeksa i pet stotina štampanih knjiga.

(atl.)

Više na: Novi skit

 

 

 

Laku skit, svetog Dimitrija

 

 

 

Skit Laku leži na severoistočnoj strani Atosa, između Karakala i Velike Lavre, u uvali po kojoj i nosi naziv (Lakkou – Uvala). Osovan je u 10 veku. Nekada je ovaj skit pripadao Amalfićanskom manastiru da bi po gašenju Amalčićanskog manastira, skit prešao u nadležnost svetogorskog protata. Protat ga u XIV veku ustupa nekom srpskom monahu, i ubrzo ga naseljevaju i drugi mnogi srpsi monasi koji obnavljaju skit, podižu keliju u njegovoj blizini, unapređuju ekonomiju. Skit živi punom energejom sve do sredine 18 veka. kada zbog velikih turskihnameta i dugova  se ponovo gasi. Skit se ustupa Vatopedu, pa Svetom Pavlu u čijem je posedu i danas. Manastir Sveti Pavle da daje na korišćenje rumunskom monahu Danilu koji ga delimično obnavlja, a najveći doprinos razvoju skita dali su Rumuni koji podižu crkvu i posvećuju je Svetom Dimitriju. Skit ima preko 20, uglavnom zapuštenih staništa u kojima živi nekoliko monaha.

(atl.)

 

 

Skit Uspenja Presvete Bogorodice

 

Skit Uspenja Bogorodičinog nalazi se između manastira Vatopeda i Pantokratora, na oko sat hoda. Veruje se da su ovde još u XI veku živeli neki monasi iz Rusije, među kojima je bio i Antonije Pečerski iz Kijeva, osnivač čuvene Pečerske Lavre. U Bogorodičinom skitu podignutom na mestu nekadašnjeg manastira Ksilurga, od najranijih dana osnivanja žive uglavnom bugarski monasi.

Nekada ih je ovde bilo i preko 30 da bi ih danas bilo svega nekoliko. Veličanstveni konaci i velelepna crkva kazuju o nekadašnjem sjaju ovog skita. Prema pronađenim podacima u protatskoj arhivi, ovde je 1169. godine bilo 27 svetogorskih igumana na čelu sa protoepistatom, koji su tadašnjem igumanu Lavrentiju preneli prava korišćenja jednog izvora u šumi u neposrednoj blizini tadašnjeg manastira Ksilurga. Pored glavne crkve posvećene Uspenju Presvete Bogorodice, u okviru skita se nalaze i dva paraklisa posvećena Svetom Jovanu Rilskom i braći Kirilu i Metodiju.

(atl.)

 

Skit Jovana preteče, Ivironski

Skit svetog Pantelejmona, Panaguda

Skit Nova Tivaida

Skit Blagoveštenja Bogorodice

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012. // dec.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Vesti iz Hilandara
 
Sveta Zemlja
 
Vizantološki institut
 

O Svetoj Gori
 
Prijatelji Svete Gore
 

Blog o Svetoj Gori
 

Film Otac
 

Svetogorac
 
 
 
Mapa sajta
 

©2013-2024 Hilandar.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev